U modernom dobu ljudima je sve teže da priušte sebi kuću. Prema nekim procenama, i do 65% troškova gradnje odlazi na građevinske materijale koji su znatno poskupeli tokom i nakon pandemije koronavirusa. Iako su se cene sada relativno stabilizovale, podizanje doma i dalje ostaje finansijski izazov za mnoge.
Izdaci mogu da se smanje korišćenjem otpada u građevinarstvu – od cigli preko letećeg pepela do čelika. Ova praksa promoviše se širom sveta u svrhe održivijeg razvoja i manjeg pritiska sektora na planetu, a japanski naučnici sa Univerziteta Kitakjušu osmislili su inovativno rešenje: upotrebu jednokratnih pelena pri izgradnji objekata.
Jedan od najproblematičnijih građevinskih materijala za klimu jeste cement čijoj proizvodnji se pripisuje čak 8% emisija ugljen-dioksida nastalih ljudskim aktivnostima, a od kojeg se pravi beton. Povrh toga, svake godine u građevini se potroši između 40 i 50 milijardi tona peska, a eksperti brinu da nam ovaj prirodni, ograničeni resurs polako izmiče iz ruku.
Ali šta ako između 9 i 40% peska iz betona može da se zameni upravo pelenama koje bi inače, s obzirom na to da ne mogu da se recikliraju, završile na deponijama?
To bi vodilo ka većoj priuštivosti kuća u zemljama sa niskim i srednjim primanjima. S ovom idejom na umu, tim inženjerke Sisvanti Zuraide u Indoneziji već je od 1,7 kubnih metara pelena, odnosno oko 200 komada, izgradio jedan mali dom od 36 kvadratnih metara – inače prvi ove vrste na svetu.
Građevinskim radovima prethodile su faza proizvodnje i provere izdržljivosti. Nakon što su prikupljene pelene oprane, osušene i usitnjene, dobijeni materijal pomešan je sa cementom, peskom, šljunkom i vodom.
Posle mesec dana očvršćavanja, uzorci su testirani pod pritiskom kako bi se utvrdila tačka pucanja kompozitnog materijala. Na osnovu ovih podataka, naučnici su izračunali procenat otpada od pelena koji je moguće upotrebiti u različitim građevinskim komponentama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Što je više pelena u betonu, to je manja njegova čvrstoća. Za elemente poput stubova i greda treba da se upotrebe manje količine otpada u odnosu na zidove i betonske blokove. Prilikom gradnje prototipa jednospratnice, autori projekta uspeli su da zamene 27% peska pelenama, ali naglašavaju da bi se taj udeo spustio na 10% kada bi se gradila trospratna konstrukcija.
U arhitektonskim komponentama, pelene mogu da se iskoriste umesto 40% peska, sa najvećim procentom u betonskim zidnim panelima. Pri popločavanju bašte i u podovima, koji zbog strožih građevinskih standarda treba da budu jači od zidova, samo 9% peska moglo je da bude zamenjeno otpadom.
Očekuje se da stanovništvo u zemljama sa niskim i srednjim primanjima nastavi da se povećava – shodno tome, rađaće se više beba, praviti više otpada od pelena i rašće potreba za jeftinim stanovanjem.
„Sve se vrti oko dostupnosti resursa”, objasnila je Sisvanti Zuraida. „Porastom populacije, takođe će se uvećavati broj odbačenih pelena. To je izazovno, stoga smatramo da ovo može da bude deo našeg doprinosa reciklaži te vrste otpada.”
