Slatko-kisele vesti iz Brazila: Dogovorena jača regionalna zaštita Amazonije, ali ne i zaustavljanje krčenja

Fotografija: Wikimedia / Jlwad / Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International

Predstavnici osam nacija, koje među sobom dele Amazoniju, sastali su se ove nedelje u brazilskom gradu Belem. Rezultat je tzv. Belemska deklaracija, odnosno dogovor o unapređenju regionalne saradnje u očuvanju najveće i najvažnije prašume na Zemlji.

Međutim, kreiranje svojevrsnog saveza ne znači i okončanje štetne prakse krčenja drveća na tom prostoru zato što je utvrđivanje krajnjeg zajedničkog roka za zaustavljanje deforestacije ovog puta – izostalo.

U dokumentu se takođe ne navodi šta će biti sa naftnom industrijom u Amazoniji, čiji bi dalji razvoj trebalo da se spreči, kao ni sa nezakonitom rudarenjem zlata.

Iako je jedan od glavnih motiva okupljanja borba protiv krčenja Amazonske prašume, lideri ipak nisu uspeli da se slože da tome stanu na put u skorijoj budućnosti, već je državama prepušteno da samostalno kreiraju nacionalne ciljeve za konzervaciju.

Klimatski aktivisti su stoga ocenili da sporazum nije doneo konkretne mere u trenucima kada se „planeta topi”, prenosi BBC.

Dvodnevni samit sazvao je predsednik Brazila, Luis Inasio da Silva, koji je prošle godine najavio okončanje deforestacije Amazonije do 2030. godine. Ovim zalaganjima obuhvaćeno je 60% prašume koliko se nalazi na brazilskoj teritoriji.

I susedna Kolumbija, u kojoj je smeštena otprilike jedna desetina Amazonije, takođe teži da suzbije krčenje do kraja decenije.

Uprkos Lulinom nedavnom pozivu da se i same odvaže na taj korak, ostale države Amazonskog basena koje su prisustvovale sastanku, a u koje spadaju Bolivija, Ekvador, Gvajana, Peru, Surinam i Venecuela, za sada nemaju takve ambicije.

Bez obzira na to, Belemska deklaracija jeste iznedrila neke pomake: osnovan je panel za Amazoniju, naučno telo koje će se sastajati na godišnjem nivou i raditi na izradi izveštaja vezanih za prašumu po uzoru na Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC).

Povrh toga, mapa puta od skoro deset hiljada reči uzima u obzir i prava i zaštitu starosedelačkih naroda. A potpisnice će međusobno sarađivati u oblasti upravljanja vodama, zdravstva i održivog razvoja, navode mediji.

Amazonija se, upozoravaju naučnici, približava tzv. tački preokreta čije bi premašivanje moglo da rezultuje masovnim odumiranjem drveća. Prašuma zapravo gubi sposobnost da se oporavi od štete koju, pored krčenja, izazivaju i suše i požari kao sve učestalije pojave u svetu koji se zagreva.

Zbog njenog bogatog biodiverziteta, mnogi Amazonsku prašumu nazivaju „plućima sveta”. Ona je istovremeno i jedan od najznačajnijih ponora ugljenika zbog čega je njen spas izuzetno bitan u kontekstu borbe protiv klimatskih promena.