U toku prošle godine nestalo je ukupno 4,1 miliona hektara prašume, od toga 0,59 miliona hektara u vatrenim stihijama, dok ostalo predstavljaju gubici koji nisu povezani sa požarima, pokazuju novi podaci Svetskog instituta za resurse (WRI) i Univerziteta u Merilendu.
Kako se navodi, deforestacija u tropima skočila je za 10% u poređenju sa godinom ranije.
Prošlogodišnji nestanak tropskih šuma na globalnom nivou ekvivalentan je izgubljenoj površini od 11 fudbalskih terena svakog minuta. To je rezultovalo oslobađanjem 2,7 milijardi tona ugljen-dioksida, što je otprilike jednako godišnjim emisijama Indije.
Na Klimatskom samitu 2021. u Glazgovu preko 140 država, u kojima se nalazi 85% svetskih šuma, potpisalo je deklaraciju o zaustavljanju ove negativne prakse do kraja decenije.
Uprkos tome, prema ocenama Svetskog instituta za resurse, čovečanstvo trenutno nije na dobrom putu da ostvari taj cilj.
Jedna od potpisnica pomenute deklaracije je i Brazil gde je tokom 2022. zabeležen najveći stepen uništavanja prašuma (1,8 miliona hektara), i to pretežno u Amazoniji. Tada je na vlasti bio Žair Bolsonaro koji je olabavio zakone o zaštiti životne sredine kako bi omogućio razvoj poljoprivrede.
U međuvremenu, na mestu predsednika zamenio ga je Luiz Inasio Lula da Silva od kojeg se očekuje da preokrene ovaj trend i da ojača napore za očuvanje Amazonske prašume. Tokom maja 2023, to mu je izgleda pošlo za rukom s obzirom na to da je deforestacija na tom prostoru opala za 10% u odnosu na isti mesec u godini za nama.
Pored Brazila, krčenje se ubrzalo i u drugoj državi sa najvećim teritorijama pod tropskim šumama, Kongu. Dramatičan porast deforestacije primećen je u Boliviji i Gani. Sa druge strane, u Indoneziji i Maleziji primećen je napredak s obzirom na to da je gubitak prašuma pao na skoro rekordno niske nivoe.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šta se dešava sa šumama izvan tropa?
Kada se u obzir uzmu primarne, sekundarne i zasađene šume, svet je u prošloj godini izgubio za 10% manje drveća nego 2021. Ovo je posledica toga što su vatrene stihije progutale manje šume.
Iako se poslednjih godina javlja međunarodna ambicija da se stane na kraj deforestaciji, tropi ostaju problematična zona čime se podvlači potreba da se sa političkih obećanja pređe na dela.
Zaštita šuma ostaje jedan od najefikasnijih načina za ublažavanje klimatskih promena i podršku ljudima i biodiverzitetu koji od njih zavise, poručuju iz Svetskog instituta za resurse. „Ali vreme ističe.”
