Obistinilo se ono što su meteorolozi najavljivali još od oktobra prošle godine: kako je objavila Služba za klimatske promene Kopernikus, 2023. bila je najtoplija u istoriji merenja na globalnom nivou.
U čitavom nizu zemalja 2023. godine su registrovane najviše ikada izmerene godišnje temperature: od Kine preko Austrije (i to od 1768!) do Brazila i širom Sjedinjenih Američkih Država. U ovoj grupi zemalja nalazi se i Srbija.
Štaviše, Kopernikus navodi da je vrlo verovatno da je 2023. bila rekordno topla i kada se pogleda znatno duži vremenski period, od čak 100 hiljada godina.
Posledice klimatskih promena su uveliko primetne – i dalekosežne. Evo samo nekoliko primera: u Južnoj Americi su bile izmerene temperature preko 35 °C… Usred zime. Slično je nešto kasnije bilo i u centralnoj Aziji, u novembru. Katastrofalni šumski požari u Severnoj Americi stvorili su oblak dima koji je u junu bio zaklonio gotovo čitav Njujork. Suša i nizak vodostaj paralisali su Panamski kanal.
Ovakvih priča je, nažalost, tokom 2023. bilo mnogo – a u budućnosti one mogu biti sve češće, sve dok odlučnom klimatskom akcijom konačno ne usporimo, pa na kraju i ne zaustavimo sve intenzivnije klimatskih promena.
U međuvremenu, ne želimo samo da očajavamo. Godina za nama jeste bila rekordna, i u medijima se već odomaćila titula „godina ekstrema” – ali nisu samo ekstremi obeležili klimatsku 2023. godinu. Zato ćemo ovde uraditi upravo suprotno, i izdvojiti neke od dobrih vesti iz 2023, makar kada su u pitanju klimatske promene i zaštita planete.
Tokom 2023. novoizgrađeni obnovljivi izvori uvećali su se za 50%, što je najveća stopa rasta u poslednje dve decenija
Dok smo se širom sveta „kuvali” na rekordnim temperaturama u toku najtoplije godine u dosadašnjoj istoriji merenja, istovremeno se zahuktavala prava energetska revolucija. Naime, tokom 2023. godine, globalni kapaciteti obnovljivih izvora uvećali su se za oko 510 gigavata, što je za skoro 50% više novoizgrađenih kapaciteta u odnosu na prethodnu godinu. Tri četvrtine uvećanja činio je solar.
Ovo je najbrža stopa rasta obnovljivih izvora u poslednje dve decenije, proračunala je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
I ne samo to…
Godina 2023. možda će ostati upamćena i po tome što su se dve vodeće ekonomske sile – Evropska unija i Sjedinjene Američke Države – daleko ozbiljnije upustile u projekte razvoja čistih tehnologija. U medijima se tokom godine često pričalo o „globalnoj trci” i geopolitičkom i tehnološkom nadmetanju sa Kinom, ali kao što je to pokazala svemirska trka između SAD i SSSR-a, ovakve prilike i te kako mogu da imaju pozitivan efekat na razvoj i ubrzano usvajanje novih tehnologija.
Drugim rečima, najveći svetski emiteri gasova sa efektom staklene bašte počeli su da se utrkuju u zelenoj transformaciji svojih ekonomija. To je svakako jedna od važnijih ali i pozitivnijih vesti iz prethodne godine.
IEA najavljuje da će dekarbonizacija elektroenergetike uhvatiti još veći zalet do 2028. godine. U narednih pet godina biće instalisano više kapaciteta nego što ih je instalisano sveukupno do sada, od prve elektrane na obnovljive izvore pre više od 100 godina. Imajući u vidu impresivan razvoj zelene energije, eksperti predviđaju da će do 2025. obnovljivi izvori konačno preteći ugalj na mestu najvećeg proizvođača struje.
Ali hajde da se vratimo u sadašnjost.
Cene solarnih panela su maltene u konstantnom padu već dugi niz godina. Prošle godine su još jednom pale na istorijski minimum od 150 dolara po kilovatu snage. U pitanju je 42% niža cena u odnosu na period neposredno pre pandemije kovida-19, u januaru 2020. godine.
Ne treba da zaboravimo da pad cena solara znači i da je energetska tranzicija kao projekat sve jeftinija i sve isplativija – dok su fosilna goriva sve skuplja.
I u Srbiji je bilo dobrih vesti, ako znamo gde da ih tražimo. Primera radi, zaključno sa krajem prošle godine, srpska domaćinstva priključila su na mrežu 1917 malih solarnih elektrana, pokazuje registrar kupaca-proizvođača. Njihov broj u Srbiji tako se prošle godine utrostručio – sa 602 u 2022. godini, i pored uslova koji su još uvek daleko od idealnih.
Iako sa velikim zakašnjenjem, Srbija je 2023. usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom i Strategiju niskougljeničkog razvoja – dva dokumenta bez kojih ne možemo početi ni da razmišljamo, a kamoli da sprovodimo klimatske politike.
Mada su naši kapaciteti obnovljivih izvora i dalje skromni, Srbija je jedna od potpisnica istorijskog međunarodnog dogovora koji predviđa da se do 2030. utrostruče globalni kapaciteti obnovljivih izvora na preko 11 hiljada gigavata, u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Ovaj sporazum postignut je na 28. po redu Konferenciji Ujedinjenih nacija koja je održana u decembru u Dubaiju.
Još jedan važan ishod ovog događaja, i pored nemalog broja kontroverzi, jeste i osnivanje fonda za gubitke i štetu, namenjenog siromašnim zemljama kako bi pokrile troškove posledica klimatskih promena koje uveliko osećaju na svojim teritorijama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naravno, neke od ovih vesti su velike i ključne, druge su gotovo pa kurioziteti. Biće potrebno vremena i distance da bismo mogli da sagledamo koji događaji su bili ključni a koji ne.
Ali kada govorimo o 2023. godini iz ugla klimatskih promena, važno je da imamo u vidu i to: do pre samo nekoliko godina, vesti o novim klimatskim rekordima, kao i o katastrofalnim predviđanjima, pratile su po pravilu samo pesimistična izveštavanja o globalnim i lokalnim politikama, društvenim prilikama, o inerciji energetskih sektora širom sveta i o neumoljivom uticaju fosilne industrije.
A sada na tom polju ima i optimizma. Napuštanje fosilnih goriva je proces koji je neupitno počeo, a glavno pitanje za 2024. godinu, i za naredne godine koje dolaze, više nije da li će se taj proces dogoditi, niti da li ga je moguće sprovesti – već da li će se završiti dovoljno brzo, i da li ćemo njime na pravi način upravljati.
To su naravno velika pitanja, ali nisu ona „samo” postavljena – po prvi put, 2023. godine, izgleda da je svet požurio u potrazi za odgovorima.
