O čemu pričamo kada pričamo o Novoj godini?
Pored slavlja i (daj bože) prilike za odmor, pričamo i o jednom specifičnom ambijentu. Ako imamo sreće, to je idila u krugu porodice, to su pokloni i lepe želje, ali i nezaobilazni snežni pokrivač koji, makar u ovom našem delu Zemljine kugle, celoj toj slici daje taj posebni, nostalgični šmek.
Međutim, taj poslednji element se u našu sliku Nove godine izgleda više ne uklapa.
Naime, u Beogradu nije bilo snežnog pokrivača za doček Nove godine već sedam godina zaredom. U pitanju je najduži zabeleženi takav niz od 1950. godine. I on će se izgleda i ove godine nastaviti, jer aktuelna vremenska prognoza kaže da će tokom novogodišnjeg vikenda u prestonici maksimalna dnevna temperatura dostići čak 18 stepeni Celzijusa.
Aktuelni rekorder po pitanju novogodišnje temperature nije bio tako davno: u pitanju je bila nova 2010. godina, kada je bilo izmereno 18,2 stepena. Ali bilo da se ove Nove godine taj rekord prevaziđe ili ne, jedno je sasvim sigurno – snega ni ove godine neće biti.
Doduše, istorijski gledano, snežni pokrivač i nije toliko tipičan deo beogradske Nove godine koliko nam sećanja i lični utisci možda govore: od 1950. do danas, glavni grad bio je pod snegom za doček nove godine samo 22 puta. Pa ipak, kada se pogledaju šira slika, postaje jasno da je sneg, usled klimatskih promena, danas ređi sezonski gost nego što je nekada bio.
Naime, ako se posmatra period od 1951. do 1990. godine, Beograd je u proseku godišnje imao 31 dan sa snežnim pokrivačem. Bilo je, naravno, svakakvih izuzetaka i ekstrema i ranije, u oba smera: i godina kada snega gotovo da nije ni bilo, ali i onih kao što je bila zima 1970. godine, kada je snega bilo tokom više od 60 dana.
Međutim, izrazito snežne zime postale su jako retke, a one gotovo bez snega sve češće. Tako je u poslednjih deset godina samo jedna zima – 2019. godine – imala više snežnih dana od gorepomenutog proseka.
Ova promena ne utiče samo na naš doživljaj novogodišnjih praznika. Sneg je zapravo važan činilac u globalnoj regulaciji temperature jer reflektuje veliki procenat Sunčeve energije, dok istovremeno zadržava toplotu zemljišta ispod pokrivača i sprečava isparavanje vlage sa tla u atmosferu. Njegov nedostatak može izazvati različite klimatske, ekološke, hidrološke, pa i poljoprivredne promene.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U međuvremenu, u Beogradu, novogodišnju garderobu kaputa, kapa i rukavica polako zamenjuju tanke jesenje jakne i plitke cipele. Nove godine kao što je bila ona 1954, kada je visina snega bila rekordnih 31 cm snega, zvuče kao kurioziteti nekog davno prošlog vremena koje se neće tako lako vratiti.
Ostaje nam, naravno, da se prilagodimo – ali i da se borimo da zaustavimo proces koji nam nepovratno narušava i prirodnu i društvenu realnost. U to ime, neka nam nova godina bude uspešnija nego ijedna pre!
Podatke obradila Anđela Vučićević, studentkinja doktorskih studija meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
