Političarka Nensi Pelosi iz Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država (SAD) posetila je ostrvo Tajvan u avgustu prošle godine.
Ali njena poseta, koja je trajala kraće od 24 sata, zapravo je imala duboke implikacije na prethodno narušene političke veze SAD-a sa Kinom i rezultovala „ćutanjem” u trajanju od skoro godinu dana.
Naime, tada su prekinuti razgovori između dve zemlje, između ostalog i na polju borbe protiv klimatskih promena.
Ove nedelje, koju su obeležili toplotni talasi širom planete, između dva najveća svetska zagađivača i ekonomije konačno je došlo do smirenja situacije.
Američki diplomata Džon Keri sastao se u Pekingu sa kineskim zvaničnicima. Tom prilikom kazao je da su se strane „složile obnove dijalog o globalnom zagrevanju uoči dvadeset osmog Klimatskog samita Ujedinjenih nacija”.
Osvrćući se na diplomatske poteškoće Vašingtona i Pekinga poslednjih godina, Keri je istakao da klimatska kriza kao univerzalna pretnja mora da bude razdvojena od politike.
Kako navodi Rojters, Kina i SAD su u prošlosti podsticale pregovore o klimi na međunarodnom nivou, uključujući i postavljanje temelja za Pariski sporazum iz 2015. godine, kada su se potpisnice složile da obuzdaju globalno zagrevanje na 1,5 °C.
Međutim, od tada su odnosi zahladneli zbog niza faktora: od carinjena kineskih proizvoda za vreme Donalda Trampa do blokiranja uvoza robe iz regiona Sinđan zbog sumnje o prinudnom radu. Sve je kulminiralo kada je Pelosijeva posetila Tajvan, samoupravu koju Kina smatra delom svoje teritorije.
U međuvremenu, zemlje su, doduše neformalno, razgovarale na prošlogodišnjem Klimatskom samitu koji je održan u Šarm el Šeiku.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos Kerijevom pozivu na ubrzanje klimatske akcije, kineski predsednik Si Đinping je na nacionalnoj konferenciji za zaštitu životne sredine naglasio da će Kina samostalno utvrditi svoj put i tempo za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Ipak, posvećenost zemlje dostizanju karbonske neutralnosti do 2060. godine je, kako je to rekao Đinping, „nepokolebljiva”.
Sa druge strane, SAD ima ambiciozniji cilj kada je reč o energetskoj tranziciji. Karbonskoj neutralnosti teži se do sredine veka.
