Prekomerni turizam je pojava koju primećujemo na popularnim lokacijama kao što je Venecija – zbog ogromnih gužvi ovaj italijanski grad je u procesu uvođenja naplate dnevne posete kako bi se smanjilo zagađenje čuvenih venecijanskih kanala. A pomami turista izloženo je mnogo više lokacija širom naše planete.
Nasuprot prekomernom turizmu koji može da rezultuje ugrožavanjem životne sredine, oštećenjem kulturnog nasleđa i pogoršanjem kvaliteta života tamošnjeg stanovništva, ljudi se sve više odlučuju da putuju na način koji je odgovorniji za prirodu i društvo.
Od aviona koji ispuštaju velike količine gasova sa efektom staklene bašte do luksuznih letovališta izgrađenih u prirodnim područjima, turizam je danas ipak daleko od održivog. Ali kako pojedinci i agencije sve više uviđaju štetan uticaj turizma postoje nastojanja da se to promeni na bolje.
Održivi turizam podrazumeva napore putnika i turističke industrije da zaštite naše okruženje, uključe se u borbu protiv klimatskih promena, smanje korišćenje plastike i podrže ekonomski razvoj zajednica s fokusom na turizam. Krajnji cilj je dugoročna ekološka, socio-kulturalna i ekonomska održivost. I sami možete biti akter ovog pozitivnog trenda već ovog leta ako uskoro planirate na odmor, evo na koji način.
1) Ne krećite dobro utabanim stazama
Iako svi putevi vode u Rim, vi ih zaobiđite i posetite neke manje izvikane, a jednako fascinantne gradove. Iza ovog saveta koji na prvu loptu zvuči pomalo poetski i arhaično krije se jednostavno: nemojte da doprinosite prekomernom turizmu.
Na taj način dobićete mnogo neobičnije i autentičnije iskustvo u zemlji koju posetite, a istovremeno nećete biti tek jedan u ogromnoj najezdi turista koji mogu da izazovu preveliko opterećenje na poznate lokalitete i resurse. To ne znači da treba da se zaputite u nedođiju, već da mesto za svoje naredno putovanje potražite izvan lista najposećenijih turističkih destinacija – izvor inspiracije mogu biti sjajni blogeri koji putuju svetom poput Kristijana Iličića, kao i lokalno stanovništvo.
Međutim, znamo koliko je teško odoleti poseti večnom gradu ili npr. gradu ljubavi kada vam se pruži prilika, stoga savetujemo da tamo putujete van sezone. Obe evropske prestonice najviše posetilaca beleže u letnjem periodu – ako izbegnete gužve, ne samo da ćete smanjiti pritisak na preopterećenu infrastrukturu ovih gradova, već i na sopstveni novčanik. Povrh toga, velelepna Fontana di Trevi i Ajfelov toranj sigurno deluju mnogo impozantnije kada vam pogled remeti manje turista opremljenih fotoaparatima koji pokušavaju da uhvate savršeni kadar za Instagram.
Postoji čak i odličan onlajn alat koji će vam pomoći da utvrdite koliko je određeni grad posećen u koje doba godine – jednostavno ukucajte ime grada i planirano vreme posete.
Povrh toga, dobar način da posetite turističke centre, bez velikih troškova po njih i sebe, jeste da odsednete u obližnjim, ruralnijim krajevima. A da do Rima i Pariza odete na dan-dva.
2) Pri odabiru destinacije uzmite u obzir njenu udaljenost
Uprkos tome što nam je 2020. zbog pandemije koronavirusa ostala u sećanju kao veoma stresno razdoblje, čovečanstvo je tada povuklo ručnu i usporilo – procenjuje se da su te godine emisije ugljen-dioksida pale za 6,4%, odnosno za preko 2 milijarde tona. Pored smanjenja privredne aktivnosti, ovome je između ostalog doprinela i promena načina na koji smo putovali – prelazili smo znatno manje kilometara do svog finalnog odredišta.
Ljudi su, zbog različitih uslova za putovanja i neizvesne budućnosti, birali da čak i na odmoru budu bliže kući i ostajali su u granicama svojih zemalja. Ovo se, pored doprinosa dekarbonizaciji, pozitivno odrazilo i na našu nacionalnu ekonomiju, ali i na kućne budžete pošto je znatno jeftinije otputovati u Bor, nego na Bora Boru.
3) Koristite prevozna sredstva koja emituju manje ugljen-dioksida
Avioni su veoma privlačno prevozno sredstvo zato što su brži od ostalih. Međutim, avijacija ima visoku cenu po klimu, odgovorna je za oko 2% ukupnih emisija ugljen-dioksida i jedan je od najbrže rastućih zagađivača – projektuje se porast avio-emisija za između dva i tri puta do sredine veka kada bi svet trebalo da dostigne karbonsku neutralnost.
Kako bismo zauzdali globalno zagrevanje na 1,5 °C, prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) iz avgusta prošle godine, čovečanstvu je ostao karbonski budžet od oko 400 milijardi tona. Podeljeno sa projektovanom populacijom od 8 milijardi stanovnika u narednim godinama, svakome od nas je na raspolaganju životni karbonski budžet od oko 50 tona.
Da biste kao pojedinac ispoštovali te granice, potrebno je i da čak u trenucima reseta smanjite svoje štetne emisije – iako su na dužim razdaljinama avioni možda neizbežni, u okolne zemlje možete otputovati autobusom, vozom ili automobilom. Ipak, imajte na umu da je, kada idete kolima, najefikasnije iz perspektive klime da sva sedišta budu popunjena kako bi se krajnji karbonski otisak delio na više osoba.
4) Cenite lokalce
Odgovorno putovanje nije odgovorno samo prema prirodi već i društvu – iako je pomenuta pandemija koronavirusa donela određeni boljitak na frontu sa klimatskim promenama, ne smemo zanemariti da je turistička industrija pre dve godine pretrpela ozbiljan udarac i da su najviše ispaštali lokalci.
Stoga na svom sledećem putešestviju gde god ono bilo – kod nas ili inostranstvu, umesto u skupim, međunarodnim hotelima, odsednite u smeštaju koje nudi lokalno stanovništvo. Ručajte u njihovim restoranima, suvenire i nakit takođe pazarite od njih. Posetite pijace, kupite tradicionalne začine i delikatese – tako ćete jedinstvene ukuse, kao i uspomene, zadržati duže, ali i podeliti sa dragim ljudima koji nisu bili u prilici da posete to mesto. Odlazite u lokalne nacionalne parkove i zaštićena područja. Ne ostavljajte smeće za sobom! Angažujte lokalnog vodiča. Učestvujte u akciji prikupljanja smeća.
Iako je Palau preko 10 hiljada kilometara udaljen od Srbije i potencijalno zemlja koju nećete biti u prilici da posetite tokom života, zanimljivo je pomenuti da se kod njih ovakav odnos prema lokalnoj sredini posebno ceni. Za lepo ponašanje i poštovanje njihove kulture turisti dobijaju tzv. poene za održivost koji mogu da se zamene za nesvadišnja iskustva sa lokalcima – od pecanja preko obilaska skrivenih pećina do planinarenja samo njima poznatim rutama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
5) Štedite energiju i vodu
Kada smo na tuđem terenu, lakše potpadnemo u zamku neodgovornog trošenja energije i vode jer račune, uslovno rečeno, ne plaćamo mi. Ali ovaj izazov seže mnogo dalje od finansijskog aspekta – porast srednje globalne temperature donosi sve veći pritisak na resurse kojim raspolažemo kao planeta.
Zato se i u tuđoj kući ponašajte kao kod svoje: gasite nepotrebna svetla, isključite klima uređaj kada napuštate smeštaj, kada ne koristite TV ili drugu elektroniku, neka budu ugašeni. Ne bacajte peškire na pranje nakon samo jedne upotrebe i slično
6) Izbegavajte jednokratnu plastiku
Svakog minuta otprilike jedan kamion plastike završi u okeanima. Prošle nedelje sa Miljom Vuković, osnivačicom Fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće, razgovarali smo o tome kako možete smanjiti količinu plastičnog otpada u svojoj svakodnevici, ali geslo o korišćenju manje plastike, a pre svega jednokratne, trebalo bi da ponesete i na svoje sledeće putovanje.
Nije vam neophodna nova kozmetika u plastičnoj ambalaži samo zato što napuštete svoj zavičaj – u drogerijama ćete pronaći mala pakovanja za više korišćenja u koja možete presuti šampon, gel za tuširanje i losion koji već imate kod kuće. Povrh toga, biće vam znatno manji teret u koferu od litara i litara kozmetičkih proizvoda.
Verovatno najveći udeo u plastičnom otpadu imaju flaše. Srećom, to je lako rešiv problem. Umesto da novac konstatno trošite na nove jednokratne boce, jednom investirajte u svoju višekratnu. Ako niste sigurni u kvalitet vode na mestu gde putujete, dobar izbor su flaše sa filterom.
