Oko 20 hiljada vrsta pčela oprašuje čak 85% useva i voća širom sveta – od belog luka preko badema i kafe do krušaka. To bi značilo da su u pripremi vašeg ručka, kapućina koji ste popili na poslu i vaše užine vrlo verovatno učestvovali i ovi insekti.
Da su oprašivači za svoj rad plaćeni, procenjuje se da bi na godišnjem nivou inkasirali 260 milijardi evra. Pa ipak, intenzivna poljoprivreda, zagađenje i klimatske promene ozbiljna su pretnja po opstanak ovih vrednih insekata, a samim tim i za naše snabdevanje hranom. Ljudi koriste hemikalije koje im štete, uništavaju njihova staništa, kvalitet života narušava im i zagađenje vazduha, a ne prijaju im ni sve učestalije poplave i suše. Dodatno, porast srednje globalne temperature remeti prirodni ciklus cvetanja biljaka i oprašivanja što znači da izvor hranljivih materija pčelama sve češće nije blagovremeno dostupan.
Zbog svega toga naučnici su od 2006. do 2015. zabeležili čak 25% manje pčelinjih vrsta u odnosu na period pre devedesetih godina prošlog veka.
U potrazi za bezbednijim okruženjem, vodom i raskošnijom vegetacijom, ovi insekti su počeli da se javljaju i u gradovima. Jasno je da gajenje pčela i proizvodnja meda nije posao ili hobi koji je rezervisan isključivo za selo. Stoga je poslednjih decenija u metropolama širom planete došlo do procvata urbanog pčelarstva.
U susret Svetskom danu pčela, koji se proslavlja 20. maja, istražujemo zbog čega se i kod njih, kao i kod ljudi, dešava migracija na relaciji selo-grad, koji su neki od primera urbanog pčelarstva i na koji način i vi sami možete doprineti očuvanju ove sve ugroženije vrste.
Gradske pčele žive bolje od seoskih?
Istraživači tvrde da ovi insekti bolje žive u urbanim centrima nego u ruralnim područjima. Kolonije gradskih pčela su veće, sitije i otpornije na bolesti, a pojedini naučnici čak navode i da duže žive. Osnovni razlog za to je potencijalno manja upotreba hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih kultura od korova i štetočina.
Povrh toga, nasuprot svojih rođaka sa sela, njima je dostupan nektar različitih biljaka iz parkova, livada, bašti i balkona, pa im je trpeza bogatija i raznovrsnija. Zbog toga gradske pčele pretežno daju polifloran med, koji je dobijen od raznih vrsta nektara, a seoske monofloran npr. bagremov.
Još jedna prednost života u urbanim uslovima za pčele jeste manja konkurencija za hranu. Naime, u prirodi postoji ograničena količina nektara i polena. U slučaju da na nekom području leti manji broj oprašivača, samim tim se dostupni izvori hrane dele na manji broj aktera pa su njihovi stomaci puniji.
Zbog ovoga urbani pčelari beleže višestruko veće prinose – primera radi, u našoj zemlji su pčelari prošle godine vadili u proseku oko deset kilograma meda po košnici, dok je u pojedinim gradskim košnicama bilo i do četiri puta više ovog pčelinjeg proizvoda.
Primeri urbanog pčelarstva u Srbiji i svetu
S obzirom na delikatnu situaciju u kojoj su se pčele našle, urbanim pčelarstvom više se ne bave isključivo entuzijasti. Urgentnost situacije prepoznale su i društveno odgovorne kompanije i institucije, pa su i same odlučile da doprinesu održanju lokalnog biodiverziteta.
Tako su se košnice našle na krovovima čuvenog njujorškog hotela Astoria, marketinške agencije smeštene na ušću Save u Dunav, Pariske opere, Evropskog ekonomskog i društvenog komiteta u Briselu, nemačkog Bundestaga, ambasade Francuske u našoj prestonici.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako vi možete pomoći pčelama?
Pčele u gradu postale su normalna pojava pa se možete susreti i sa odbeglim rojevima koji se nastanjuju u olucima, na terasama ili tavanima, a koji broje i preko 15 hiljada članova. Neke statistike pokazuju da u Beogradu ima oko 5000 takvih odmetnutih pčelinjih zajednica koje nisu pod kontrolom pčelara i koje se samostalno razmnožavaju i nabavljaju hranu.
Ukoliko u Beogradu naiđete na odbegli roj pčela, ne treba da paničite u strahu od uboda. Pozovite SOS mobilnu ekipu za spasavanje i zbrinjavanje pčela. Pčelari će ih ukloniti, usisavanjem ili stresanjem, a potom odneti u karantin. Nakon toga pčele dobijaju novi dom. Ekipa najviše poziva dobija upravo tokom proleća.
Med beogradskih pčela je bezbedan za upotrebu, a zahvaljujući vama može ga biti još više – zasadite cveće ili drveće, izbegavajte korišćenje pesticida i insekticida, obezbedite im zdele sa vodom. A u slučaju da ste sami zainteresovani da postanete urbani pčelar, možete se pridružiti školi BeeConnected.
Procenjuje se da našu zemlju nastanjuje 800 vrsta pčela, a glavni grad 250 vrsta – medonosne pčele su tek jedna među njima. Uprkos tome što su one glavna asocijacija ljudi kada se pomenu pčele, ni druge vrste nisu ništa manje korisne i njihov spas nije ništa manje važna misija. Za oprašivanje, i samim tim uvećanje prinosa, važne su i druge vrste ovih insekata. One igraju ulogu i u zaštiti životne sredine i njihovo prisustvo je pokazatelj zdravlja ekosistema.
Do sada smo uticali na smanjenje njihovog broja, sada treba da preokrenemo ovaj trend i spasimo životinje koje nam obezbeđuju svaki treći zalogaj. To ćemo na globalnom nivou pre svega postići kroz održiviju poljoprivrednu proizvodnju, neutralizaciju zagađenja i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
