Portugal je proteklog vikenda ugasio poslednju termoelektranu na ugalj i tako postao četvrta evropska zemlja koja je odstranila ovaj zagađujući energent iz proizvodnje električne energije na sopstvenoj teritoriji. Pre Portugala u tome su uspele Švedska, Belgija i Austrija.
Cilj ove južnoevropske zemlje bio je da napusti ugalj do 2030. godine, ali je u tome uspela 9 godina pre roka.
Udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije u prvih osam meseci ove godine u Portugalu iznosio je 65%, a posebno impresivan rezultat zabeležen je u prvom kvartalu kada su obnovljivi izvori dostigli udeo od 79,5%.
Najviše čiste energije u Portugalu proizvode hidroelektrane i vetroelektrane. U periodu od januara do avgusta hidroelektrane su proizvele 27% struje, a vetroelektrane 26%, pokazuju podaci Portugalskog udruženja za obnovljivu energiju (APREN).
Uprkos tome, treba pomenuti da zemlja uvozi velike količine fosilnih goriva kako bi zadovoljila energetske potrebe stanovništva i industrije.
Napuštanje uglja usledilo je nedugo nakon što je Evropska unija odlučila da tuži Portugal zbog lošeg kvaliteta vazduha. Najveći problem za Portugalce na tom polju predstavljaju emisije azot-dioksida i ugljen-dioksida koje dolaze iz saobraćaja. Portugal je kontinuirano i uporno beležio veće vrednosti azot-dioksida od propisanih u tri zone kvaliteta vazduha: Lisabonu, Portu i Minjou. Uprkos dva upozorenja, u 2019. i 2020. godini, vlasti nisu usvojile mere za smanjenje zagađenja u sektoru saobraćaja.
Prema tvrdnjama organizacije za zaštitu životne sredine Zero, nedavno zatvorena portugalska elektrana, Pego, bila je drugi najveći emiter ugljen-dioksida u zemlji. Njenim gašenjem Portugalci su rešili problem oslobađanja ogromnih količina gasova sa efektom staklene bašte, pa su aktivisti ovaj podvig ocenili kao veoma značajan. Ipak, među aktivistima za napuštanje uglja postoji bojazan da će vlasnik termoelektrane, energetska kompanija Tejo Energia, izvršiti prenamenu postrojenja i da će Pego u budućnosti sagorevati „neodrživu biomasu”.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
A šta je se dešava u ostatku sveta?
Nove odluke, obećanja i ciljevi doneti uoči i tokom Konferencije Ujedinjenih nacija o kimatskim promenama u Glazgovu otkrivaju jasno opredeljenje sveta za dekarbonizaciju: čak 750 termoelektrana na ugalj sada ima datum zatvaranja što je dvostruko više nego pre.
Očekuje se da će stopama Portugala, Švedske, Belgije i Austrije u narednim godinama krenuti mnoge svetske zemlje pogotovo kada uzmemo u obzir ciljeve za dostizanje karbonske neutralnosti, ali i dogovor potpisan u Glazgovu: 46 zemalja saopštilo je da će najkasnije do 2040. da napusti ugalj.
Među potpisnicama našli su se i veliki potrošači uglja Ukrajina i Poljska koja je već napravila otklon od dogovora ističući da planove neće uspeti da realizuje pre 2049. godine zbog drugačijih prioriteta zemlje. Kao što su neki poranili u dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora, neki već najavljuju kašnjenje.
