Zbog korišćenja olovne municije u lovu strada mnogo više životinja od onih koje su ubijene: indirektna žrtva lovaca su i ptice grabljivice, poput orlova, koje se hrane ili skupljaju ostatke leševa stradalih jedinki u čijim se telima nalaze tragovi toksičnog metala – olova. Tim naučnika sa Kembridža izradio je prvu studiju procene uticaja trovanja olovom među evropskim pticama grabljivicama – njihova zabrinjavajuća saznanja objavljena su u naučnom časopisu Science of the Total Environment.
Populacije 10 vrsta grabljivica u Evropi znatno su smanjene zbog trovanja olovom – procenjuje se da je njihov broj u proseku smanjen za 6% samo pod uticajem konzumacije ili dolaska u dodir sa olovnom municijom. Iznad našeg kontinenta zbog ovoga leti barem 55 hiljada ptica manje.
Najteže su pogođeni orlovi – vrsta koja godišnje donosi na svet veoma mali broj mladih, a razmnožavaju se tek kasnije tokom života.
Populacija najvećeg evropskog orla, belorepana, manja je za 14% nego što bi bila da stotinu godina unazad ptice nisu izložene smrtonosnim koncentracijama olova u svojoj hrani. Ova vrsta je u Srbiji strogo zaštićena. Najčešće se javlja u Vojvodini, oko većih reka, Dunava, Save, Tise i Tamiša.
Za belorepanima slede suri orao i beloglavi sup. Njihov broj je opao za 13%, odnosno 12%.
Populacija orla mišara je smanjena za 1,5%, ali s obzirom na njihovu rasprostranjenost, to je čak 22 hiljade ptica koje su uginule zbog trovanja olovom.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Istraživači su modelovali svoje zaključke na osnovu podataka o nivou olova u jetrama 3 hiljade grabljivica koje su pronađene mrtve u 13 zemalja od 1970. godine. Smrt izazvana trovanjem olovom je spora i bolna. Čak i ukoliko jedinka preživi kontakt sa ovim toksičnim metalom, pretrpeće određene posledice u vidu promene ponašanja ili funkcionisanja organizma.
Alternative olovnim patronama za sačmarice i mecima za puške postoje, ali se i dalje ne koriste u dovoljnoj meri. A da je lov bez olova moguć, dokazuju Danska i Holandija, jedine dve nacije u Evropi koje su zabranile olovnu sačmu. Rezultati studije pokazuju da u takvim zemljama praktično ne bi trebalo da bude grabljivica koje stradaju od trovanja olovom, te bi primer Danaca i Holanđana valjalo slediti u cilju zaštite ptica.
