Rusija planira da dostigne karbonsku neutralnost najkasnije do 2060. godine, saopštio je predsednik Vladimir Putin ove nedelje u sklopu Energetskog foruma u Moskvi.
Ovaj iskorak ka zelenijoj budućnosti je posebno značajan kada uzmemo u obzir da je zemlja jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, uglja i gasa i treći najveći emiter ugljen-dioksida od 1850. do danas, ali i skepticizam koji je Putin izražavao prema klimatskim promenama u prošlosti. „Povećanje temperature od dva-tri stepena na severu ne bi škodilo – manje novca bismo trošili na krznene kapute, a žetva žita bi se povećala”, rekao je on 2003. godine.
U međuvremenu su se retorika i stav ruskog predsednika o ovom globalnom problemu promenili, te je tako nedavno pozvao sve proizvođače i potrošače na dugoročno informisano i odgovorno delovanje koje će ići u korist održivog razvoja svih država i istakao da je Rusija spremna na konstruktivnu i blisku saradnju sa njima.
Putin je u julu ove godine potpisao klimatski zakon za kreiranje okvira zelenih projekata i razvoja trgovine emisijama ugljenika. Ovaj potez se opisuje kao prvi korak Rusije ka regulaciji emisija ugljen-dioksida u cilju zauzdavanja klimatskih promena.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Novi ciljevi predstavljaju značajan napredak u odnosu na postojeće planove koji bi doveli do povećanja emisija do 2050. i ne bi rezultovali neto-nultim emisijama ni 80 godina od sada, ocenila je Kejti Ros, stručnjakinja Svetskog instituta za resurse.
Prema nacrtu novog plana, koji kabinet još nije odobrio, emisije ugljen-dioksida bi do sredine veka trebalo da budu smanjene za 79% u poređenju sa 2019. godinom. Rusija je 2019. emitovala 2,1 milijardu tona CO2-eq.
Ipak, Evropska unija, Britanija i Italija apeluju na Rusiju da poveća ambicije i ostvari neto-nulte emisije do 2050. godine.
Rusija se nalazi među zemljama koje su najizloženije klimatskim promenama, predeli Sibira i Arktika zagrevaju se znatno brže od svetskog proseka.
