Povećana smrtnost u Zapadnoj Evropi usled toplotnih talasa ovog leta – zabeleženo 20 hiljada smrti više

Iza Evrope je najtoplije leto u istoriji merenja koje je rezultovalo sa preko 20 hiljada viškova smrti u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, pokazuju zvanični podaci. Smrtnost je bila posebno visoka tokom tri toplotna talasa koja su pogodila zapad evropskog kontinenta od juna do avgusta.

Viškovi smrti predstavljaju razliku između broja smrtnih slučajeva tokom leta 2022. i istorijskog proseka u istom periodu godine. S obzirom na to da vlasti ne pružaju uvid u broj smrtnih slučajeva zbog toplote, statističari koriste ovu formulu za proračunavanje.

Ekstremna vrućina opasna je po zdravlje ljudi zato što može da pogorša postojeća oboljenja, kao i da dovede do toplotnog udara kod osetljivih grupa stanovništva poput starijih, dece i radnici na otvorenom. Postoji rizik od smrtnog ishoda usled oštećenja mozga ili otkazivanja bubrega ili drugih organa, ali takođe su moguća i druga stanja kao što je srčani udar ili problemi sa disanjem.

Kada je reč o broju viškova smrti tokom letnjih meseci, u Zapadnoj Evropi prednjači Francuska gde je zabeležena polovina smrtnih slučajeva – ukupno 10.420. Oko 4.600 smrti u Španiji se pripisuje velikoj toploti, a u Nemačkoj oko 4.500. Naposletku, u Engleskoj i Velsu je usled visokih temperatura umrlo preko 3.200 pojedinaca. 

Inače, konglomerat Svetska vremenska atribucija saopštio je da bi premašivanje četrdesetog podeljka na Celzijusovoj skali u Ujedinjenom Kraljevstvu bilo praktično nemoguće da čovečanstvo nije izazvalo klimatske promene – to se po prvi put desilo 19. jula ove godine kada je u gradiću Koningsbi izmereno 40,3 °C.

Toplotni talas iz 2003. odneo je živote preko 70 hiljada Evropljana, a najteži udarac pretrpela je Francuska – u ovoj evropskoj zemlji između avgusta i novembra umrlo je čak 15 hiljada osoba više u odnosu na prosečan mortalitet. Na temeljima ovog tragičnog iskustva mnoge države su implementirale mere zaštite kao što su sistem ranog upozoravanja na vrućine i otvoreni klimatizovani prostori.

Naučnica Kloe Brimikomb sa austrijskog univerziteta u Gracu, koja istražuje toplotne talase, objasnila je za Rojters da su upravo takvi podvizi i akcioni planovi smanjili uticaj ovogodišnjih vrućina, ali da je on i dalje veći od očekivanog. 

„Smatram da je ovo najuticajniji toplotni talas od 2003”, rekla je ona.

Toplotni talasi koji su obeležili prethodnih 20 godina

Naučna zajednica upozorava da će na planeti koja se zagreva toplotni talasi postajati sve učestaliji i intenzivniji.