U svetlu urbanizacije i klimatskih promena u gradovima se mere znatno više temperature nego u ruralnim krajevima. Zbog čega dolazi do ove disproporcije i ima li izlaza iz začaranog kruga?
O tome smo pričali 9. februara u online razgovoru sa dr Anom Vuković Vimić, vanrednom profesorkom meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu, i dr Ivanom Simićem, docentom na Arhitektonskom fakultetu.
Kako je to naglasila dr Ana Vuković Vimić, važnu ulogu u većem zagrevanju urbanih sredina igraju karakteristike podloge.
„Naravno, temperaturu vazduha kontrolisaće i veliki sistemi koji donose tople i hladne vazdušne mase, ali karakteristike podloge predstavljaju, u nekoj srednjoj vrednosti, dominantan proces koji zagreva vazduh”, kazala je ona.
Prema rečima Vuković Vimić, materijali koji su karakteristični za urbane sredine apsorbuju preko 90% Sunčevog zračenja. Zbog upijanja ogromne količine energije zagrevaju se dalje utičući na veliko zagrevanje vazduha.
Ona je problematiku ilustrativno predstavila primerom turskog grada, Erzurum, koji se nalazi na visokoj nadmorskoj visini:
„Zabeležena temperatura asfalta i betona iznosi 46 stepeni, a temperatura vazduha iznad 38 stepeni. Golo zemljište je maltene 10 stepeni hladnije, a samim tim je niža i temperatura vazduha iznad. Naposletku, trava ima znatno nižu temperaturu usled zagrevanja od Sunca zbog toga što se dešava evapotranspiracija. Plus, verovatno ima vlažnosti pa je veći toplotni kapacitet.”
Sve što ima veći toplotni kapacitet, npr. voda u poređenju sa zemljištem, sporije će se zagrevati.
Dr Ana Vuković Vimić takođe je upozorila da temperature same površine u Beogradu mogu dostići i do oko 60 stepeni.
Ipak, ovo nisu podaci koji se objavljuju u sklopu zvaničnog izveštavanja s obzirom na specifične, standardizovane uslove temperaturnog merenja koje se vrši u hladu i na visini od dva metra.
U međuvremenu, treba uzeti u obzir da porast temperature nije jedina poteškoća sa kojom se gradovi modernog doba suočavaju. Tu su takođe i drugi izazovi poput bujučnih poplava.
Pa da li je moguće rashladiti i zaštititi urbane sredine u kontekstu klimatskih promena?
Ključne mere koje treba da se uključe u planiranje i građenje gradova kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima jesu održivi urbani dizajn, upravljanje poplavama, adaptivni objekti, upravljanje vodama, zelene površine, održivi saobraćaj i angažovana zajednica, istakao je dr Ivan Simić.
„Jedino ako ove mere budu na vrhu liste prioriteta možemo da učinimo naše urbane sredine podnošljivim za život”, ocenio je on.
Simić se u svom izlaganju osvrnuo na nekoliko pozitivnih aktivnosti i intervencija evropskih prestonica kao što su Amsterdam, Kopenhagen i Beč. Ovi gradovi na sistemskom nivou rade na jačanju svoje klimatske otpornosti kroz razvoj kompaktne urbane forme i zelene infrastrukture kao što su kišne bašte.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sa druge strane, uprkos tome što Srbija, prema njegovoj oceni, poseduje dobro koncipiran Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene, problem je njegov status. „Taj plan nema snagu zakonske obaveze kao što ima Generalni urbanistički plan koji je izveden iz Zakona o planiranju i izgradnji”, objasnio je učesnik online razgovora.
„Važno je imati na umu da planiranje i projektovanje klimatske otpornosti treba da budu kontinuirani i prilagodljivi procesi zato što se uticaji klimatskih promena mogu nastaviti, evoluirati i iznenaditi”, zaključio je dr Ivan Simić.
Ceo online razgovor možete pogledati na našem YouTube kanalu.
Ova aktivnost nastala je u sklopu međunarodnog projekta „Mediji i nauka” (Jornalism and Science) koji Klima101 sprovodi zajedno sa partnerima iz Mađarske, Rumunije i Bugarske. Ovaj projekat za cilj ima pospešivanje saradnje novinara i naučnika i deo je Evropske klimatske inicijative (EUKI) nemačkog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost.
