Koliko su (ne)održive najposećenije radnje u Knez Mihailovoj?

Brza moda je brza kada je reč o sticanju profita, a da li je jednako efikasna i kada je reč o implementaciji principa održivosti o kojima brendovi poput Zare i H&M-a trube na sva zvona? Hajde da istražimo!

22/01/2022 autorka: Jelena Kozbašić
0

Brza moda je zaista vredna tog epiteta: brzo se proizvodi, brzo se kupuje, brzo se isporučuje, brzo se menja, brzo se odbacuje… Brza moda svakako jeste brza, ali ostaje pitanje da li je i održiva i moralno ispravna – to istražujemo u današnjem tekstu, i to na primeru dve popularne prodavnice iz Knez Mihailove ulice u Beogradu, Zare i H&M-a.

Modni brendovi poslednjih godina trude se da isprate nametnuti tempo proizvodnje i potrošnje, ali uz uvođenje zelenih praksi koje su potrošačima sve bitniji tas na vagi. Zara i H&M ulažu milionske svote u eko-kampanje koje sprovode u saradnji sa influenserima, a sve u cilju ozelenjavanja imidža svojih robnih marki.

Međutim, da li ostaju isključivo na privlačnoj prezentaciji odeće i obuće po internetu ili aktivnosti sežu dublje i imaju stvaran pozitivan uticaj u realnosti?

Manje neodrživo ne znači – održivo

Kada pročitate Zarin poziv da podržite život, zaista stičete utisak da ćete majicom od organskog pamuka promeniti Zemlju nabolje. Reč „organski” veoma je značajna u marketingu, a da li je i u zaštiti naše planete?

Organski pamuk nije genetički modifikovan i u njegovom gajenju se umesto hemijskih upotrebljavaju prirodni pesticidi i đubrivo. To međutim ne znači da je proizvodnja majice od organskog pamuka potpuno lišena negativnih efekata na životnu sredinu i nas same. Neki od prirodnih pesticida mogu biti još gori od onih koji se koriste u tradicionalnoj poljoprivredi. Tako je dokazano da rotenon, koji se koristio na poljima još početkom 20. veka, povećava rizik od pojave Parkinsonove bolesti kod pacova, pa je njegova primena zabranjena u mnogim zemljama.

Prema navodima kompanije H&M, za uzgajanje organskog pamuka neophodno je 62% manje energije i 91% manje vode u poređenju sa tradicionalnim. Autori mnogih studija ocenili su da je proizvodnja organskog pamuka zaista manje štetna od standardnog.

Ipak, istina je komplikovanija. Bojenje i završna obrada odevnog predmeta predstavlja potencijalno najštetniju stavku u ekološkom otisku. U slučaju da garderoba nema određeni sertifikat, kao što je globalni standard za organski tekstil (Global Organic Textile Standard), veoma je teško da znate da li je takođe tretirana farbom na organski način. Ukoliko nije – ona Zarina majica kojom ste kao podržali život gotovo je jednako loša kao i svaka druga.

H&M već sada pamučnu odeću pravi od 100% organskog pamuka, a i Zara se, kao članica grupe Inditex, nalazi na istom putu i mogla bi da to postigne u narednih nekoliko godina.

Uprkos tome što ovo u krajnju ruku jeste pohvalna inicijativa modne industrije, njena korisnost zavisi od toga koliko je proizvodnja efikasna, koje tehnologije su korišćene i da li se uzgajivač nalazi blizu fabrike i mesta prodaje. 

Da li modni brendovi zaista recikliraju vaše stare farmerke?

Odneli ste svoju iznošenu odeću na reciklažu u Zaru ili H&M, gde ste eventualno dobili kupon za određeni popust prilikom naredne kupovine. Nezavisno od toga da li imate neku korist za sebe, osećate se dobro jer ste sprečili da još jedna kesa puta stvari ode put smetlišta. Verujete da će proizvođači toj krpi krpica udahnuti novi život. Međutim, vaše poverenje moglo bi biti iznevereno. Evo i zbog čega.

U toku 2019. godine na globalnom nivou prikupljeno je oko 29 hiljada tona odbačene garderobe koja je navodno reciklirana. Nemačka medijska kuća Deutsche Welle je krajem prošle godine objavila dokumentarac „Istina o brzoj modi: Da li su proizvođači zaista iskreni prema potrošačima?” s fokusom na to da li je to zaista moguće.

Navodi se da je većinu današnje odeće teško reciklirati zato što se više od polovine (60%) pravi od sintetičkih materijala na bazi nafte. A ovu informaciju sigurno nećete pronaći na Zarinim i H&M-ovim kontejnerima za reciklažu tekstila.

Čitav ovaj proces reciklaže je pomalo mutan, te je možda bolje da razmotrite da donirate garderobu. Mapu institucija i organizacija koje prihvataju polovnu odeću u Srbiji pogledajte OVDE.

64% reciklirani poliester je lepši izraz za 64% spaljene plastike

Verovatno ste u H&M-u primetili pastelno zelene etikete sa natpisima kao što je „64% Recycled Polyester”. Ono što modni giganti sada koriste za promociju svojih kvazi-eko-težnji, reciklirani poliester, zapravo je ništa drugo nego – spaljena plastika.

U slučaju da je zaista artikal napravljen od recikliranog poliestera, kompanija H&M jeste na taj način kratkoročno smanjila broj plastičnih flaša na deponiji, kao i količinu korišćenih resursa i emisija ugljenika. Međutim, haljina u kojoj spaljena plastika ima udeo od preko 50% verovatno se u našem ormanu neće zadržati dugo i vrlo brzo bi mogla da postane odbačena. 

Reciklirani poliester sličnog je kvaliteta kao i onaj koji se proizvodi od novih plastičnih peleta – a on je sveukupno loš. Iako smo reciklažom privremeno sprečili nagomilavanje otpada na smetlištima i u okeanima, odeća od recikliranog poliestera prilikom pranja oslobađa mikroplastiku koja ima udeo od čak 85% među smećem nagomilanim na obalama širom sveta.

Konkurenti i ovde posluju na veoma sličan način – kako je najavljeno, sav poliester u Zari do 2025. godine biće recikliran, dok će pet godina kasnije svi materijali u lancu snabdevanja u 

Koliku uopšte razliku to pravi kada Zara i H&M na godišnjem nivou tržište preplave sa oko 3,5 milijardi odevnih komada, a masovna proizvodnja je svakako nešto čega se ni Zara ni H&M neće odeći tako lako kao običnog poliestera u korist recikliranog.

Zapravo, do 2030. se prognozira rast ovog tržišta od 60%. O štetnosti sintetike, koje se tako čvrsto drže, da i ne govorimo.

Održivo poslovanje ne treba da se tumači kao trend za prodaju odeće

Čini se da ne postoji industrija koja više raspreda o svom doprinosu borbi protiv klimatskih promena, a manje konkretnih koraka preduzima. Jedan od najvećih problema svakako su gasovi sa efektom staklene bašte. Doprinos mode ukupnim globalnim emisijama iznosi između 8 i 10%.

Modna industrija više doprinosi klimatskim promenama nego avio i pomorski saobraćaj zajedno

Prema najavama Inditex-a, grupa u čijem je vlasništvu Zara planira da dostigne neto-nulte emisije do 2040. godine, a u Španiji već 100% energetskih potreba zadovoljavaju iz obnovljivih izvora.

H&M je još ambiciozniji: u istom vremenskom roku ova kompanija planira da svoje poslovanje učini cirkularnim i klimatski pozitivnim.

Da li će Zara i H&M svoje najave i sprovesti u delo, videćemo za 18 godina.

Kako bismo bolje navigirali kompleksan prostor novih „zelenih” najava modnih brendova, u pomoć smo pozvali Dunju Jovanović sa platforme za razgovor o održivosti mode FFM i pitali je možemo li uopšte verovati kojekakvim, na prvi pogled možda atraktivnim, navodima robnih marki.

Istraživanje fondacije Changing Markets otkrilo je da je preko 95% tvrdnji koje H&M iznosi u svojim reklamama obmanjujuće. Stoga se definitivno moraju uvesti neke regulative jer dolazimo do toga da je termin ‘održivo poslovanje’ izgubio smisao i tumači se kao trend za prodaju odeće, što je oksimoron”, objasnila je ona. Prema njenom mišljenju, pojavom ultra-brzih brendova stanje mode se dodatno unazadilo.

Ni njihovi konkurenti nisu ništa više odgovorni i istinoljubivi – ista studija utvrdila je da čak 60% konstatacija o održivosti, koje je iznelo 46 vodećih evropskih brendova, uključujući i Zaru, nije bilo potkrepljeno i zavaravalo je kupce. 

„Mi kao pojedinci menjanjem svojih kupovnih navika možemo uticati i na poslovanje velikih korporacija, međutim u današnjoj greenwashing klimi, većina ljudi nema dovoljno visoku svest o tome”, navela je Dunja.

Kako da svoj ormar učinite boljim za klimu?

Kao potrošač trebalo bi da imate u vidu širu sliku. A pošto vam je ne nude sami brendovi, na vama je da se informišete i da uvek imate u vidu da zeleno nije uvek onoliko zeleno koliko Zara i H&M kažu da jeste.

Značajna smernica za početak mogao bi vam biti sajt Good on You, koji analizira održivost kompanija iz više aspekata: planeta, životinja i ljudi. Zara je dobila opisnu ocenu kao „nedovoljno dobra”, a H&M da je na početku tranzicije.

A evo kako mogu da se poboljšaju…

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Proizvođači, budite transparentniji!

„Kao brend s fokusom na održivost daleko smo od savršenih. Ali odlučili smo da to ne treba da nas sprečava da budemo transparentni”, stoji na sajtu trenutno vrlo nesvakidašnjeg proizvođača kožne obuće, Nisolo. Ova kompanija transparentnost postiže tako što uz svaki par cipela priloži karticu sa informacijama o njihovom uticaju na životnu sredinu i društvo, koje su takođe dostupne i na njihovom sajtu. 

Zahvaljujući tome, znaćete ugljenični otisak proizvoda i da li su materijali zadovoljavajućeg kvaliteta iz perspektive održivosti, kao i koliko pravično su radnici plaćeni i kakva je zastupljenost žena u proizvodnom procesu. Njihovi modeli koštaju gotovo jednako kao obuća koju uzimate po prodavnicama brze mode, ali nažalost, prilično su daleko od Srbije pa bi tokom prevoza do vas mogle biti emitovane zabrinjavajuće količine štetnih gasova. 

Bez obzira na to što su nam za sada van domašaja, cipele Nisolo zapravo pružaju dokaz kako bi jasnija otvorenost brendova (a ne podaci uvijeni u lažno zeleni marketing) bila uspešniji put do novčanika Zemljana kojima se sve više budi eko-svest. Na kraju krajeva, kompanija obuću pravi od kože, ali eksplicitnim priznanjem da nisu savršeni i uvidom u njihovu nesavršenost stvaraju prostor da potrošači formiraju informisaniju odluku o tome da li će da kupuju od njih.

Moda oblikuje kulturu, i vice versa. Tekstilna industrija ima jedinstvenu priliku u istoriji da kreativnošću i uz stvarnu društvenu odgovornost utire put održivosti u njenom iskonskom obliku.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR