Prema navodima autora izveštaja o vetroenergiji, vetroelektrane predstavljaju čistu tehnologiju sa najvećim potencijalom za dekarbonizaciju po megavatu. Njihov razvoj u narednim godinama morao bi znatno da se ubrza kako bi svet dostigao karbonsku neutralnost do polovine veka, a većem iskorišćenju energije vetra mogao bi da doprinese i nesvakidašnji 2-u-1 izum američkog inovatora, dizajnera i preduzetnika Džoa Duseta, zid-vetroturbina.
Vetroparkovi nisu prizor koji se viđa u naseljenim mestima. Jasno je i zašto: propeleri proizvode buku ekvivalentnu radu kosilice za travu i postoji opasnost da naruše živote ptica, ali i da ometu svakodnevno funkcionisanje ljudi. Povrh toga, ogromni stubovi od čelika i betona sigurno nisu nešto što bi urbani planeri rado postavili umesto fontane ili parka.
Dusetovi sofisticiranii zidovi-vetroturbine na sve te probleme stavili su tačku te su potencijalno futurističko rešenje za proizvodnju čiste električne energije u gradskim jezgrima.
Zid-vetroturbina, prema rečima inovatora, može da pokrije godišnju potrošnju električne energije i do 10 hiljada kilovat-časova, što je otprilike jednako godišnjoj potrošnji električne energije u dva srpska domaćinstva. Prototip se sastoji od 25 generatora pričvršćenih na vertikalne šipke na kojima se nalaze kvadratni paneli koji se okreću.
Format zida-vetroturbine je fleksibilan i postoji mogućnost da bude veći, pa čak i da neobična korisna konstrukcija pokriva čitave zgrade. Ipak, Duset je najviše zainteresovan za strateško postavljanje njegove vetroelektrane kraj auto-puteva kako bi strujanje vazduha koje nastaje od saobraćaja dodatno povećalo proizvodnju struje.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos tome što se vetroparkovi najčešće podižu na moru gde ima mnogo vetra i nema zgrada koje bi ga blokirale, vetrovi duvaju i u gradovima. Zahvaljujući Dusetovoj inovaciji, njihova energija ne bi bila protraćena i „prohujala sa vihorom”.
Vetroturbine su sve privlačniji obnovljivi izvor energije na svetskom nivou. Ukupni kapaciteti vetroparkova od oko 750GW sprečavaju nastanak više od 1,1 milijarde tona ugljen-dioksida godišnje koje bi bile oslobođene da se na njihovom mestu nalaze termoelektrane.
