Od antičkih lokaliteta na istoku Evrope preko umetnosti na stenama u Australiji do stvaralaštva naroda naseljenih na ostrvima u Tihom okeanu koja usled porasta nivoa mora nestaju, globalno zagrevanje ostavlja nepovratne negativne tragove na arheološkim nalazištima širom sveta.
Erozija, požari, poplave i cikloni, koji su zbog klimatskih promena sve učestaliji i intenzivniji, mogli bi u narednim godinama da nanesu nepopravljivu štetu aboridžinskoj umetnosti na stenama, zabrinuto su konstatovali arheolozi i istoričari na simpozijumu održanom na australijskom univerzitetu Flinders. Vremenski ekstremi već su oštetili specifična umetnička dela starosedelačkog stanovništva, dodali su.
Stručnjaci su podsetili na snažni ciklon Monika koji je pogodio Arnhem Lend 2006. godine ostavljajući za sobom štetu u iznosu od više miliona dolara. Na udaru vetrova brzine i do 350 km/h našla se i umetnost na stenama koju su uništila oborena stabla, a dodatno su je pogodili požari.
Domoroci su često stvarali na kamenu peščaru koji upija mnogo vode. Toplota vatre širi vodu što rezultuje razdiranjem kamena i nestankom fragmenata drevne istorijske umetnosti i kulture.
U prevodu sa latinskog ab origine znači „od početka; prebivati na jednom mestu od pamtiveka”. Veruje se da su Aboridžini tako i nazvani zato što su kontinent nastanili još u vreme poslednjeg Ledenog doba. U svojim radovima, bilo da je reč o gravurama na kamenu, slikanju u pesku ili drvenim skulpturama, oni su živopisno opisivali znanja i verovanja, a njihova umetnost i kultura služe kao značajno istorijsko svedočanstvo.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Neke od promena klime koje nas očekuju u budućnosti su, prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, neizbežne. Okupljeni eksperti istakli su da temperatura raste tri puta brže u tropskim oblastima i da je zarad spasa kako umetnosti i kulture, tako i svega ostalog, neophodno da svet dostigne neto-nulte emisije što pre. Zaključili su da bi, pored smanjenja emisija ugljen-dioksida, takođe trebalo paralelno da se adaptiramo na već nastale promene.
Australija kao jedan od vodećih proizvođača gasa i uglja zacrtala je cilj da bude karbonski neutralna do 2050. godine, ali se dugo vremena oglušivala na apele za ambicioznijom klimatskom akcijom.
