„Imamo dva cilja pred nama: da sačuvamo globalno zagrevanje ispod 1,5 °C i da spustimo zagađenje vazduha ispod granice koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija”, rekao je programski direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, na otvaranju druge godišnje konferencije o balkanskom vazduhu između dve vatre, „Ne to. 0!”. Događaj je upriličen 1. i 2. decembra u organizaciji RES fondacije.
Prema rečima programskog direktora RES fondacije, kako bismo obezbedili održivost, na ispunjenju ova dva cilja moramo da radimo svi. „Danas ovu konferenciju održavamo u vreme velike energetske krize pa dugoročni horizonti ponovo pomalo blede i vraćamo se na druga dva važna aspekta energetike: sigurnost energetskog snabdevanja i priuštivost. To ni na koji način ne odlaže potrebu da brzo delujemo po pitanju 1,5 stepena Celzijusa i 5 mikrograma po kubnom metru koncentracije zagađujućih materija”, napomenuo je on.
„Kroz ovu konferenciju mi želimo da podstaknemo donosioce odluka, profesionalce i zainteresovanu javnost da razmišljaju o ovoj temi, da se inspirišu, da pokrenu inicijative, da pokrenute inicijative poprave i da ih sprovedu do kraja”, objasnio je Macura.
Učesnici su se složili da je sada vreme za delanje. Dekarbonizacijom elektroenergetskog sistema i proizvodnje toplotne energije posledično će se smanjiti i aerozagađenje, te su stručnjaci na konferenciji RES fondacije diskutovali upravo o ova dva rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha. Pohvalil su neke od postojećih projekata i podelili konkretne savete za buduće akcije.
Investicije u OIE su od ključne važnosti za energetsku tranziciju
Među najznačajnijim akterima procesa dekarbonizacije svakako je Ministarstvo rudarstva i energetike. Sekretarka Maja Matija Ristić istakla je da su u centru našeg zakona građani i osvrnula se na to zbog čega je to tako. „Važno je osvešćivanje građana šta znači energetska tranzicija, koji su problemi, koji su razlozi, zašto mi sve to radimo, zašto se menjaju politike u energetici i u životnoj sredini. Mi smo fokus u zakonima stavili baš na građane i građanke Republike Srbije npr. kroz vrlo aktuelnu meru prozjumera, odnosno meru podsticaja kupca-proizvođača gde će sam građanin moći da bude sam i nezavisan i moći će sam da proizvodi svoju električnu energiju i da višak ubacuje u mrežu. To će se sve odraziti i na njegov budžet, na njegove račune. Ove godine smo započeli i mere energetske efikasnosti: zamena prozora, fotovoltaici, ugradnja solarnih panela za toplu vodu… Sve su to mere koje su svakako sastavni deo buduće energetske tranzicije. Međutim, mnogo ozbiljnije mere su buduće investicije. Mi moramo da gradimo nove kapacitete jer bilo kakvo povlačenje proizvodnje električne energije iz lignita, odnosno iz uglja, traži odgovarajuće i brze zamenske kapacitete”, predočila je sekretarka.
„Ne to” predstavlja igru reči i znači „NE” ugljeniku, dakle ne fosilnim gorivima, ne uglju, ne fosilnom gasu, ne „nasukanim” investicijama u infrastrukturu fosilne energetike koja nestaje, istovremeno aludurajući na neto-nulte emisije kojima svet treba da teži.
Projekat koji će u budućnosti moći delimično da zameni postojeće termoelektrane na ugalj jeste i solarna elektrana, snage 150 MW, koju planira CWP. Na poziciji direktora razvoja za Srbiju u toj kompaniji nalazi se Nikola Stamenov koji smatra da su poslednje godine bile odlične za obnovljive izvore energije i nikada viđene u prošlosti. „Jedna od najvećih stvari i promena koje su se desile u poslednje dve godine jeste to što su cene električne energije iz obnovljivih izvora, pre svega solara i vetra, dramatično opale. Pre samo pet-šest godina ozelenjavanje miksa i potrošnje električne energije bio je svestan izbor koji je zahtevao dodatne finansijske resurse. U poslednje tri godine, pogotovo poslednje godine, vidimo ogromne promene. Biznisima je najbitnije da imaju najjeftiniju energiju, bez obzira na to da li je zelena ili dolazi iz fosilnih goriva. Energija iz solara i vetra danas je jeftinija od bilo koje druge, možda je ispred samo hidroenergija”, naglasio je Stamenov dodavši da je energija iz solara i vetra zbog ekonomske isplativosti postala prvi izbor čak i kompanijama koje nemaju zelenu agendu.
Učesnici su razgovarali i o potencijalu biomase, a kao neke od prednosti njenog korišćenja navedeni su obnavljanje zemljišta, zaštita biodiverziteta, zaštita šuma, poboljšanje kvaliteta vode i vazduha, karbonska sekvestracija i otvaranje novih radnih mesta. Prema iznetim podacima, oko 75 hiljada hektara bioenergetskih zasada moglo bi da zameni čak 10% trenutne proizvodnje električne energije iz uglja u našoj zemlji.
A šta će biti sa rudarima?
Nikola Stamenov očekuje da će pojeftinjenje cena energije iz obnovljivih izvora rezultovati pritiskom medija i javnosti za ubrzanje energetske tranzicije pogotovo kada uzmemo u obzir da fosilna goriva kao alternativa obnovljivim izvorima uništavaju našu planetu, ali kao jedan od poteškoća vidi pitanje rudara. „To je veliki problem u Srbiji i regionu. Postoji desetine hiljada koji su generacijama zaposleni u ovom sektoru. Izazov na putu ka neto-nultim emisijama biće i to šta ćemo da radimo sa rudarima. Ovo treba da se pogura nekom vrstom prekvalifikacije i programa, pogotovo u zemljama u razvoju i siromašnim zemljama. Velike, razvijene i bogate nacije treba da iskorače i da podrže rudare npr. na Balkanu. To je jednako važno pitanje za Evropsku uniju kao bilo koje drugo u njihovom planu za dostizanje neto-nultih emisija.”
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoa Žakob, takođe je izrazila zabrinutost za ljude koji će biti pogođeni energetskom tranzicijom. Ovaj problem, prema njenim rečima, treba da bude razrešen stručnim osposobljavanjem i otvaranjem novih radnih mesta. Ove akcije predstavljaju središte koncepta pravedne tranzicije o kom je na događaju bilo reči u nekoliko navrata.
Vetar promene već duva i u Srbiji
Jedan od projekata koji već obezbeđuju zelene kilovat-časove za stanovnike i industriju u našoj zemlji jeste vetropark Kovačica lociran u jednom od najvetrovitijih područja kod nas. Vetropark je na konferenciji RES fondacije ispred kompanije New Energy Solutions, putem videa, predstavio zamenik direktora Veljko Ožegović.
„Ono što je nekada bila prepreka jeste to što je to bilo novo za sve, za nas, za državu, za svakog učesnika na tržištu. Sad se ta situacija već izmenila. Naša regulativa se prilagođava, napreduje. Tehnologija vetroelektrana drastično je napredovala u poslednjih deceniju i više. Nekada je praktično i sama tehnologija usled svoje cene, kako investicije tako i održavanja, jednostavno ograničavala izgradnju takvih objekata. Danas smo došli u totalno drugo vreme gde ova tehnologija postaje dostupna i raspoloživa u svim regionima pa i u Srbiji”, zaključio je Ožegović u video-prezentaciji vetroparka Kovačica.
Deca su jedna od najosetljivijih grupa zagađenja vazduha
Građani su značajni akteri na putu ka karbonskoj neutralnosti, stoga oni treba da budu ispravno informisani pri donošenju odluka, a sistem transparentan. O tome je govorio Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS). On je predočio da se CINS suočava sa sve više poteškoća u radu zato što mora da proverava sve podatke i informacije iz dokumenata koje dobija od vlade zato što su navodi često pogrešni.
„Frustrirani smo zato što je potrebno sve više vremena, sve više energije, sve više veština i znanja, za nešto tako jednostavno kao što je slanje zahteva i primanje vladinih dokumenta od javnog interesa”, objasnio je on i dodao da su zbog toga ljudi nesvesni stanja na polju emisija gasova sa efektom staklene bašte i posledica.
Čečen se dotakao i teme zagađenja vazduha koje u našoj zemlji postoji decenijama: „Isti ljudi kopaju isti prljavi ugalj, iste termoelektrane ga sagorevaju, isti dim, zagađujuće materije i gasovi nalaze se u našoj atmosferi i ista deca koja žive u okolini tih postrojenja oboljevaju, kako u Srbiji tako i u komšijskim zemljama, zato što ne možemo zaustaviti zagađenje.” Direktor CINS-a naveo je da se nivo odgovornosti zemlje po zdravlje građana najbolje očitava kroz to što, zbog nefunkcionisanja zvanične mreže za merenje kvaliteta vazduha, postoje mnoge alternativne.
Na problem aerozagađenja osvrnuo se i ambasador Norveške u Srbiji, Jern Eugen Jelstad.
S obzirom na to da su deca jedna od najosetljivijih grupa, ambasador Norveške opisao je projekat Norveške i UNICEF-a čiji je cilj podizanje svesti dece školskog uzrasta, roditelja i nastavnika o nivou zagađenja vazduha i njihovih štetnih efekata na zdravlje i fizički i kognitivni razvoj.
„Škole iz čitave Srbije postaviće uređaje za merenje kvaliteta vazduha u svom okruženju. Nadamo se da će tako zaštita životne sredine postati vannastavna aktivnost u mnogim učionicama”, kazao je Jern Eugen Jelstad.ž
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako možemo da dekarbonizujemo sektor grejanja u našem regionu?
Tehnologije koje će ključno da doprinesu održivoj dekarbonizaciji grejanja u našem regionu su, prema mišljenju većine učesnika konferencije, daljinsko grejanje (55%) i direktno korišćenje toplotnih pumpi bez posredovanja sistema daljinskog grejanja (31%). Po 7% učesnika glasalo je za direktno električno grejanje i održiva rešenja biomase.
Ono što predstavlja najveći izazov u iskorenjivanju fosilnih goriva u sektoru grejanja kod nas jeste to što ljudi nemaju novca da priušte zamenu dotrajalih i neefikasnih peći i renoviranje stambenog objekta čak ni uz subvencije od 50% investicije, složili su se učesnici konferencije, te tranzicija treba da bude usmerena na zdravlje, ali i dobrobit, građana. Kao jedan od problema eksperti vide široko zastupljeno sagorevanje drveta: ono bi trebalo da bude svedeno na minimum i održivo.
Pored prelaska na obnovljive izvore u proizvodnji kako toplotne, tako i električne energije, povećanje energetske efikasnosti je takođe jedan od neizostavnih delova niskougljeničnog razvoja u Srbiji. Kao primer dobre prakse istaknut je projekat Dolina dobre energije, sproveden u Preševu, u sklopu koga su lokalni javni objekti od stručnih lica dobili „recepte” za energetsku optimizaciju. Kroz unapređenje energetske efikasnosti smanjuju se računi za grejanje i struju, ali se takođe poboljšava komfor korisnika ili stanovnika. U sklopu projekta urađeni su energetski pregledi, kao i procena solarnog potencijala ove opštine. Prema mišljenju Željka Zečevića, stručnjaka za energetsku efikasnost iz RES fondacije, dobra energija za Preševo podrazumevala bi energetska sanacija svih javnih objekata i uvođenje LED rasvete.
Za energetsku tranziciju neophodna su finansijska sredstva, donošenje i implementacija odgovarajućih akata, ali i prekogranična saradnja i razmena iskustava pre svega u regionu, zaključci su konferencije „Ne to. 0!”.
