Međunarodna agencija za energetiku (IEA) apelovala je na vlade država da je hitno neophodna odlučnija akcija u bori protiv emisija ugljen-dioksida nastalih sagorevanjem uglja. Njihova analiza pokazuje da će količina električne energije dobijene iz tog fosilnog goriva ove godine dostići rekordnu vrednost, a da bi i u narednoj godini mogla da nastavi da raste. To znači da bi energetska tranzicija mogla da se odvija mnogo sporije nego što je potrebno.
U svom godišnjem izveštaju o uglju, grupa međunarodnih autora, navodi da će proizvodnja električne energije iz uglja na globalnom nivou skočiti za 9% u 2021. odnosno dostići cifru od 10.350 teravat-sati. I pored toga globalna potražnja za ugljem još uvek je ispod rekordnih nivoa iz 2013. i 2014. zbog efikasnijeg procesa dobijanja energije.
Na poslednjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim pormenama (COP26) mnoge države su se obavezale da će postepeno prestati da koriste ugalj, koji je odgovoran za 40% godišnjih antropogenih emisija ugljen-dioksida. Međutim, neke države koje važe za najveće korisnike uglja, među kojima su Kina i Indija, dale su manje ambiciozno obećanje – da će smanjiti upotrebu ovog fosilnog goriva, bez obavezivanja na potpuno ukidanje.
Oporavak privrede posle pandemije i rast u Kini i Indiji su glavni pokretači veće potražnje za ugljem
Izveštaj IEA u poseban fokus stavlja Kinu i Indiju, i ističe da je Kina slučaj bez presedana, jer njena dominacija tržištem uglja ne može da se uporedi ni sa jednom drugom državom. U ovom trenutku više od polovine ukupne svetske potrošnje uglja odlazi na Kinu.
Tokom 2020. pandemija je izazvala smanjenje industrijske aktivnosti, čime je opala potreba za energijom globalno. To je dovelo do toga da potražnja za ugljem u svetu osetno padne. Potražnju su dodatno potisnuli blaga zima na severnoj hemisferi, niske cene prirodnog gasa i veliki rast obnovljivih izvora energije. U prvim mesecima krize činilo se da će tržište uglja doživeti veći pad, ali ekonomski oporavak u Kini došao je brže nego što se očekivalo.
Do kraja godine i ostatak sveta je počeo da se oporavlja nakon usporavanja ekonomije, a 2021. godina je donela pojačane energetske apetite širom sveta. Usled povećane potražnje električne energije koja nadmašuje snabdevanje iz obnovljivih izvora energije i izvora sa niskim emisijama ugljen-dioksida, i uz rastuće cene prirodnog gasa, globalna proizvodnja energije je morala da se u većoj meri osloni na ugalj. Ovakav razvoj događaja rezultirao je rekordnom količinom električne energije koja je dobijena sagorevanjem ovog fosilnog goriva.
U ostatku sveta i dalje je prisutan trend opadanja
Malo optimističnija slika dobija se ukoliko se posmatra udeo uglja u odnosu na druge izvore električne energije u svetu tokom 2021. On je za 5% manji u odnosu na svoj vrhunac iz 2007. godine, što govori o znatnom porastu drugih vidova energije.
U Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji analize predviđaju da će proizvodnja energije iz uglja porasti u ovoj godini, ali da neće premašiti nivo iz 2019. godine, odnosno period pre pandemije.
Porast globalnog proseka upotrebe uglja primarno diktiraju Indija i Kina, kod kojih je u oba slučaja ovogodišnja upotreba prevazišla rekordne nivoe. Ključan uticaj na tržišta uglja ima Kina i njena uloga je ogromna. Proizvodnja električne energije u Kini čini jednu trećinu globalne potrošnje uglja, dok ukupna upotreba uglja u Kini čini više od polovine ukupne upotrebe u celom svetu.
Analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i stručnjak za kinesku energetsku politiku Lauri Milivirta ukazuje da je u ovom slučaju važno posmatrati širi kontekst: „Prvo. Ovo nije svetski fenomen. Ovo je kineski fenomen, uz mali doprinos Indije. Drugo. Ovo nije posledica ‘naglog’ skoka korišćenja uglja sada, ovaj rast emisija je sa kraja prošle i početka ove godine. Godišnji izveštaji skoro uvek govore o prošlosti, iako uvek zvuči kao dramatičan novi razvoj događaja.”
Poteškoće u energetskoj tranziciji
Ponovni rast upotrebe uglja u termoelektranama ističe poteškoće sa kojima se države suočavaju u pokušaju da pređu na čistije oblike energije. I pored toga što obnovljivi izvori kao što su vetar i solarna energija brzo rastu, mnoge države se bore da održe korak sa rastućom potražnjom za električnom energijom, pa kako bi nadomestili razliku češće pribegavaju fosilnim gorivima.
Slučaj Kine to najbolje demonstrira. Iza njih je decenija ozbiljnih i kontinuiranih napora da se promeni način dobijanja električne energije. U tom cilju Kina je proširila kapacitete hidrocentrala, vetroparkova, solarne energije i nuklearne energije više od bilo koje druge zemlje na svetu. Pored toga intenzivno sprovodi prelazak sa uglja na prirodni gas u grejanju domova i sektoru lake industrije. Ipak ona je i dalje najveći svetski proizvođač i uvoznik uglja.
Indija je na sličnom putu, ali i sa problemima kao i Kina. Zbog svega toga i ne čudi što IEA izveštaj upozorava da bi naredne godine globalna potražnja za ugljem mogla da dostigne novi rekord, uprkos naporima međunarodne zajednice da se dogodi suprotno. Problemi su mnogi. Na primer, za većinu industrija u kojima se koristi ugalj, kao što je proizvodnja gvožđa i čelika, ne postoji tehnologija koja može da ga zameni u kratkom roku. Čak i kada bi se pozatvarale sve termoelektrane na ugalj određene količine bi se i dalje sagorevale u industrijskim pećima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nakon 2021. nas očekuje povratak na trend koji je bio prisutan pre pandemije
U izveštaju IEA prognozira se da će se posle 2021. godine globalna potrošnja uglja vratiti na obrazac koji je viđen tokom prethodne decenije, a koji podrazumeva da će pad u naprednim privredama biti kompenzovan rastom u privredama koje su u razvoju.
Dobar trend imaju SAD i EU u kojima će potražnja za ugljem, nakon oporavka 2021. nastaviti da opada, uglavnom zbog stabilne energetske potražnje i brze ekspanzije vetroparkova i solarnih fotonaponskih sistema. Osim toga, predviđa se pojeftinjenje prirodnog gasa i povratak bliže starim cenama što će dodatno smanjiti upotrebu uglja.
Optimizam ulivaju zemlje kao što su Portugal, Belgija, Austrija i Švedska prve četiri zemlje EU koje su prestale da sagorevaju ugalj za proizvodnju električne energije.
IEA na kraju svog izveštaja napominje da obećanja mnogih zemalja da će dostići neto nulte emisije još nisu vidljiva u njihovim kratkoročnim politikama, što predstavlja veliki jaz između ambicija i delovanja. Izveštaj zaključuje da privrede Kine i Indije, koje u velikoj meri zavise od uglja i sa ukupnom populacijom od oko 3 milijarde ljud, drže ključ buduće potražnje za ugljem. Obe države trenutno imaju planove za dostizanje karbonske neutralnosti u drugoj polovini ovog veka, a kineske kratkoročne projekcije predviđaju dostizanje maksimuma potražnje za ugljem pre 2030.
Sudbina uglja zavisi od toga koliko zemlje budu brze i efikasne u sprovođenju planova ka nultoj emisiji, ali i od razvoja obnovljivih izvora energije.
