Rezultati nove studije pokazali su da tropske šume mogu samostalno da se obnove za 10 do 20 godina. To bi značilo da je u pojedinim slučajevima bolje ostaviti predeo da se obnovi na „prirodan način”, bez ikakve ljudske intervencije u smislu pošumljavanja. Obnovljeni šumski kapacitet koristili bi nam kao efikasno i jeftino prirodno sredstvo za usporavanje porasta srednje globalne temperature zbog kapaciteta stabala da upija ugljen-dioksid, ali i za spas biodiverziteta.
Svakodnevno se suočavamo sa ne baš lepim vestima iz tropa: Amazonija se pred našim očima od tzv. pluća Zemlje transformiše u emitera ugljen-dioksida, a skorašnje istraživanje otkrilo je da krčenje tropskih šuma rezultuje porastom temperature u okolnim oblastima. I za jednu i za drugu pojavu odgovornost snose – ljudi. Ukoliko se povuku iz tropskih šuma, mogli bi da snose i delimične zasluge za njihovo obnavljanje.
Analizirajući uvide u više od 2200 šumskih parcela širom američkog i zapadnoafričkog tropskog pojasa, grupa naučnika utvrdila je da tropske šume imaju potencijal za veoma brz oporavak: za samo 10 do 20 godina neometanog rasta na napuštenom zemljištu one mogu da povrate mnoge od svojih nekadašnjih svojstava, od zdravlja tla, preko karakteristika drveća do ekosistemskih funkcija.
Najduže vreme za povratak u prvobitno stanje potreban je za sastav vrsta drveća i nadzemnu biomasu. Taj proces, prema procenama autora studije, može da potraje i do 120 godina.
Sposobnost šuma za regeneraciju svakako nije novina. One su u prošlosti ponovo rasle nakon suočavanja sa ljudskim uništavanjem ili prirodnim katastrofama poput besomučne seče, požara i poplava. Da nije tako, dobar deo Evrope i istok Amerike danas bi bili opustošeni. Eksperti su naveli primer atlantske šumske regije u Brazilu u kojoj je u periodu 1996. do 2015. povraćeno 2,7 miliona hektara pod drvećem. Naravno, potencijal za oporavljanjem na previše eksploatisanom tlu i u oblastima gde nema susednih šuma je niži.
Tropske šume su mnogo više od stabala – one predstavljaju komplekse i dinamične mreže biljaka, životinja i mikroba. U ovom trenutku šume opet počinju da bujaju na otprilike 8 miliona kvadratnih kilometara zemlje koja se nekada koristila za stočarstvo i zemljoradnju, ali taj broj svakako treba da se poveća u budućnosti. Naučnici i donosioci odluka su saglasni da je zaštita i sprečavanje dalje destrukcije tropskih šuma zadatak od suštinske važnosti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šume se smatraju jednim od najboljih alata za zaustavljanje klimatskih promena i nestanka vrsta. Skladište ogromne količine ugljenika i pružaju utočište velikom broju biljaka, životinja i mikroba, a predstavljaju dom i za starosedelačke narode. Stoga nije iznenađenje što se više od 100 svetskih lidera na dvadeset šestom COP-u, održanom u Glazgovu, dogovorilo da prepolovi deforestaciju do 2030. godine, kao ni to što Evropska unija planira da zaustavi uvoz robe zbog koje je u drugim krajevima sveta posečeno drveće. Ono što čudi je što do sada nismo upravljali šumama na odgovorniji i održiviji način.
