Prodaja električnih automobila se tokom prošle godine i više nego udvostručila postavivši novi rekord – prodato je 6,6 miliona modela na potpuno električni ili hibridni pogon. Prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA), sada se na nedeljnom nivou proda više električnih automobila nego u toku čitave 2012. godine, u narednim godinama to će se još ubrzati.
Iako napredak na prvu loptu zvuči fascinantno, pred drumskim saobraćajem je dug put ka planiranom dostizanju neto-nultih emisija do sredine veka, a iz vida ne možemo izgubiti ni da, pored automobila, i druga prevozna sredstva treba da pređu na električnu energiju ili zelenije energente od nafte.
Konsultantska kuća specijalizovana za energetsku tranziciju, BloombergNEF, u svojoj publikaciji Izgledi za električna vozila predviđa da je potpuna dekarbonizacija kopnenog transporta moguća u predviđenom roku i naglašava da se očekuje da će se broj električnih vozila povećati čak pet puta do 2025.
Ipak, neke kategorije kao što su kombiji i kamioni treba dodatno pogurati, dok su za neke druge poput dvotočkaša, trotočkaša i autobusa neto-nulte emisije dosta izvesnije čak i iz aktuelne perspektive.
Šta uopšte predstavlja dekarbonizacija saobraćaja?
Svet se zbog sagorevanja fosilnih goriva zagrejao za 1,2 °C u odnosu na preindustrijsko razdoblje. Negativne posledice klimatske krize već sada se osete – učestaliji, intenzivniji i dugotrajniji toplotni talasi, topljenje lednika, odumiranje korala, migracije, suše… Kako bi se izbegla još gora situacija, Pariskim sporazumom teži se ograničenju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C.
Zarad ispunjenja ovog cilja čovečanstvo treba hitno da smanji emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju – saobraćaj je jedan od njihovih glavnih izvora sa udelom od oko 20%, od toga se tri četvrtine oslobađaju na kopnu.
Zbog pandemije koronavirusa globalne emisije ugljen-dioksida iz transporta pale su 2020. za oko 15% u odnosu na 2019. Ali povratkom života na staro polako se u nekadašnje stanje vraćaju i količine oslobođenih štetnih gasova u saobraćaju.
Kako bi se transport dekarbonizovao do 2050. godine, emisije ovog sektora treba da se smanje za još otprilike 20% u narednoj deceniji, kako je to procenila Međunarodna agencija (IEA). Ovo je još izazovniji poduhvat kada uzmemo u obzir projektovani porast ličnog i teretnog prevoza za preko dva puta.
Da bi prelazak voznog parka sa dizela i benzina na struju zaista bio efikasan u borbi protiv klimatskih promena, potrebno je da bude praćen dekarbonizacijom elektromreže, ali i većom upotrebom niskougljeničnih goriva.
Predstojeća revolucija saobraćaja zahtevaće najpre unapređenje i pojeftinjenje tehnologije. Takođe je neophodno povećanje broja elektropunjača, pa ćemo pored puteva umesto pumpi sve više nailaziti na ogromne stanice za punjenje električnih vozila od nekoliko megavata kao što je ona koja je nedavno otvorena u Oksfordu.
Električna vozila već smanjuju potražnju za naftom za 1,5 miliona barela dnevno
Razvoj elektromobilnosti na kopnu predvode Kina i Evropa – električna energija već odmenjuje 1,5 miliona barela nafte dnevno. BloombergNEF je proračunao da će se do 2025. to povećati na 2,5 miliona barela nafte dnevno.
Čak i ako vlasti ne donose nove podsticajne regulative već proboj električnih automobila na putevima bude prepušten isključivo silama tehnologije, ekonomije i tržišta (scenario ekonomske tranzicije prema BloombergNEF-u), njihov broj će se u naredne tri godine uvećati na 77 miliona, a do kraja decenije na 229 miliona. Zaključno sa krajem 2021. bilo ih je oko 16 miliona, te je očekivano povećanje zaista pohvalno.
U scenariju ekonomske tranzicije se do 2035. očekuje 468 miliona automobila na električni pogon. Međutim, kako bi neto-nulte emisije u saobraćaju bile ostvarene (scenario neto-nultih emisija prema BloombergNEF-u) potrebno je da njihov broj bude 612 miliona. Jaz između mogućnosti i potreba treba da se ispuni podsticanjem elektromobilnosti u zemljama u razvoju – preporučuje se da bogate nacije podrže tranziciju na tim tržištima te da tako spreče da se dekarbonizacija transportnog sektora uspori.
Nalazi BloombergNEF-a otkrivaju da će potražnja nafte u drumskom saobraćaju vrhunac dostići do 2027. godine. Naftu će polako potiskivati struja – ako se elektrifikuje skoro čitav vozni park, projektuje se globalni porast potražnje za električnom energijom od 27% do 2050.
Poslednje vozilo sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem treba da bude prodato 2038.
Kako bi se ostvarile neto-nulte emisije u kopnenom saobraćaju, udeo vozila nultih emisija u prodaji treba da se povećava u narednim decenijama.
Prodaja vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem već je zabeležila svoj maksimum 2017. nakon čega je krenula da pada. Kako se navodi, poslednje „prljavo” vozilo iz bilo koje kategorije, od dvotočkaša do kamiona, treba da bude prodato najkasnije 2038. u skladu sa težnjama sveta o dekarbonizaciji. To je mnogo izvodljivije kada je reč o dvotočkašima i trotočkašima, kao i autobusima, koji su veoma blizu da pogode usputne mete na tom cilju.
Svetskim putevima se već sada vozi neverovatnih 275 miliona dvotočkaša i trotočkaša na električni pogon, kao i 685 hiljada autobusa.
Za kombije i kamione su na putu ka neto-nultim emisijama, sa druge strane, dobrodošle snažne političke mere – ako budu vođeni tržišnom logikom, tek 29% voznog parka biće dekarbonizovano do 2050. Trenutno je udeo električnih kombija i kamiona u prodaji tek 1%, na svetu ih ima nešto više od 600 hiljada.
Autori izveštaja iz BloombergNEF-a stoga savetuju donošenje strožih standarda za srednja i teška komercijalna vozila. U nekim slučajevima vlade će morati da uvedu obavezu elektrifikacije flote npr. kada je reč o javnoj upravi. Takođe bi mogle da se osnuju zone nultih emisija u gradskim jezgrima, kao i da se uvedu subvencije za korišćenje manjih kamiona za transport koje je lakše elektrifikovati od velikih.
Izveštaj takođe naglašava značaj smanjenja zavisnosti ljudi od automobila – kao njihove alternative treba promovisati javni prevoz, vožnju bicikla, pešačenje i slično kada god je to moguće. U slučaju da se kolima putuje samo 10% manje, do 2050. godine broj ovih vozila na putevima smanjio bi se za 200 miliona, a posledično bi bilo i znatno manje ugljen-dioksida u atmosferi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Mogućnost za dostizanje neto-nultih emisija na drumu postoji ali nema prostora za odlaganje delovanja
Potražnja za baterijama beleži veliki porast poslednjih godina što predstavlja ogromna pritisak za lanac nabavke materijala kao što su litijum, kobalt i nikl. Kao rezultat neizvesnog snabdevanja pretpostavlja se da koštanje baterija neće ići ispod 100 dolara po kilovat-času najmanje do 2024.
A da li će cene baterija omesti napredak elektromobilnosti? Analitičari BloombergNEF-a smatraju da ne. Neki od faktora koji baterije čine skupljim – rat, inflacija, trgovinska trenja – poskupljuju fosilna goriva do rekordno visokih nivoa. Zbog toga se povećava interesovanje potrošača za električna vozila.
Prema tvrdnjama BloombergNEF-a, mogućnost za dostizanje neto-nultih emisija na drumu postoji ali nema prostora za odlaganje delovanja. Hitne akcije su nešto što je izuzetno bitno za borbu protiv klimatskih promena na svim frontovima – bilo to drumski saobraćaj, poljoprivreda ili nešto treće.
Neke aktivnosti se planiraju ili su već implementirane – npr. najavljena zabrana prodaje novih dizelaša i benzinaca u Evropskoj uniji od 2035. ili razvoj biciklističkih staza u Milanu.
