Srbija je u periodu od avgusta prošle do kraja jula ove godine zahvaljujući vetroelektranama uštedela 171 milion evra, otkrio je za portal Klima101 Marijan Rančić, direktor razvoja poslovanja u kompaniji New Energy Solutions.
Pitanje stabilnosti energetskog sistema postalo je posebno aktuelno tokom zimskih meseci 2021/22. kada se naša zemlja suočavala sa smanjenim kapacitetom rada termoelektrana na ugalj i njihovim prinudnim isključenjima, rastućim cenama energije na međunarodnom tržištu i uvozom struje. Od januara do kraja jula, prema procenama, uvoz struje koštao je državu oko 600 miliona evra. Da nije bilo vetra, troškovi bi bili viši za 15% što su uštede od oko 90 miliona evra.
„S obzirom na to da radimo na promociji vetra, odnosno obnovljivih izvora energije, bilo nam je bitno da saznamo: koliko su vetroparkovi doprineli stabilnosti energetskog sistema u Srbiji i koliko bi bez njega to više koštalo? Došli smo do iznenađujuće velikih iznosa”, kazao je naš sagovornik.
Čista energija je tako i kod nas demonstrirala potencijal da pruži bitnu podršku energetskom snabdevanju – pored toga što je ključni akter dekarbonizacije ekonomije. Nemili događaji i havarije u termoenergetici dokazali su da je u Srbiji moguće održanje elektroenergetskog sistema uz pomoć obnovljivih izvora, a u odsustvu ključnih termoelektrana. Po značaju su se, pored vetroparkova, istakle hidroelektrane i uvoz – koji doduše povlači ogromne izdatke.
Ipak, kako je istakao naš sagovornik, zbog nedostupnosti podataka Elektroprivrede Srbije o uvozu struje, prognoziranoj i proizvedenoj električnoj energiji iz svih vetroparkova u Srbiji, te uticaja greške u potrošnji konzuma, dobijene rezultate treba uzeti sa određenom dozom nesigurnosti koja se može kvantifikovati greškom od +/- 5%.
Inače, Srbija raspolaže sa 393 MW instalisanih kapaciteta vetra koji na godišnjem nivou obezbeđuju količinu struje koju potroši u proseku 220 hiljada srpskih domaćinstava. „I dalje je je najveći broj vetroparkova u Vojvodini, odnosno Banatu, u trouglu između Zrenjanina, Vršca i Kovina, zatim Veliko Gradište i Smederevska Palanka, u istočnoj Srbiji ka Boru. Imamo vetroelektranu Kostolac koju gradi Elektroprivreda Srbije. To su područja sa najjačim energetskim potencijalom vetra”, predočio nam je Rančić.
Ipak, od nedavno se najavljuje širenje vetroelektrana i u oblastima koja do sada nisu bila poznata po vetroelekranama. „Postoje projekti i u drugim krajevima Srbije. U medijima ovih dana možemo da pročitamo da se planira izgradnja vetroparka na brdima kod Vranja”, naglasio je direktor razvoja poslovanja u New Energy Solutions.
Naravno, Srbija nije izolovan primer kada je reč o uštedama koje se beleže tokom energetske krize zahvaljujući obnovljivim izvorima: novi izveštaj istraživačkih centara Ember i E3G pokazuje da je samo porast kapaciteta vetra i solara, u periodu od marta do septembra 2022, omogućio Evropskoj uniji da uštedi 11 milijardi evra koje bi potrošila za gas, od toga 8 milijardi evra za uvoz. Čista energija pokrila je 24% energetskih potreba EU što je najveći udeo tokom šest meseci do sada – ovo im je posebno bitno zbog delikatne političke situacije izazvane ratom u Ukrajini i poskupljenja gasa za četiri puta u poređenju sa godinom ranije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sudeći prema Marijanovim rečima, vetar će nam delimično olakšati i predstojeću zimu koja će, kako se najavljuje, biti teška u pogledu energetskog snabdevanja, a moguće su i restrikcije struje.
„Dominantna proizvodnja u vetroelektranama je od druge polovine oktobra do aprila sledeće godine jer je dominantan košavski vetar. Ovo je sada najjači period. Košava ‘vozi’ proizvodnju na maksimum”, rekao je Marijan Rančić.
Sa njim smo se dotakli i teme sunca – dok u ostalim evropskim zemljama solarne elektrane obaraju rekorde u proizvodnji, u Srbiji se ne čine jednako privlačnim za investitore bez obzira na to što je energetski potencijal solarne energije 30% veći nego u centralnoj Evropi. Otkud to?
„Solar je sa tehničke strane manje zahtevan, u smislu razvoja i izrade projektno-tehničke dokumentacije on tu jeste jednostavniji. Ali solar ima drugi problem – korišćenje poljoprivrednog zemljišta za izgradnju solarnih elektrana. I sam zakon je definisao da korišćenje poljoprivrednog zemljišta prvih pet katastarskih klasa nije dozvoljeno u nepoljoprivredne svrhe”, istakao je Rančić i dodao da se to polako menja. „Realno je da imamo u budućim godinama više većih projekata solarnih elektrana jer se javlja tržišna osnova za komercijalno isplative utility-scale projekte.”
Pitali smo Marijana kakvo je stanje sa malim solarnim elektranima na krovovima pošto je u naše zakonodavstvo nedavno uveden status prozjumera (kupac-proizvođač električne energije). „Prozjumeri su tek krenuli, međutim trenutni model Elektroprivrede Srbije nije u saglasnosti sa onim što se podrazumeva pod neto merenjem i neto obračunom”, ocenio je on.
