Višedecenijska zavisnost čovečanstva od plastike dovela je do više različitih problema. Jedan od njih je i količina plastičnih čestica, pre svega mikroplastike, koja pluta okeanima. Predmeti koje smo nekada koristili, npr. pod uticajem vremenskih uslova, raspadaju se na sitnije delove, a zatim se ti komadići sa obala spiraju u more.
Autori nove studije, objavljene u časopisu PLOS One, procenili su da u svetskim okeanima pluta između 82 i 358 hiljada milijardi čestica plastike (srednja vrednost: 171 hiljada milijardi) teških između 1,1 i 4,9 miliona tona (srednja vrednost: 2,3 miliona tona).
Istraživači sa Instituta 5 Gyres analizirali su globalne podatke o zagađenju plastikom u površinskim slojevima okeana tokom perioda od 1979. do 2019. Primetili su da se stanje naglo pogoršava nakon 2005.
Uzorci mikroplastike su prikupljeni sa 11.777 stanica raspoređenih u šest morskih regiona: severni Atlantik, južni Atlantik, severni Pacifik, južni Pacifik, Indijski okean i Mediteransko more. Na osnovu dobijenog materijala, naučnici su procenili prosečan broj i težinu čestica plastike na površini svetskih okeana.
„Otkrili smo zabrinjavajući trend eksponencijalnog porasta mikroplastike u svetskim okeanima tokom ovog milenijuma koji je premašio 170 hiljada milijardi plastičnih čestica”, kazao je Markus Eriksen, jedan od osnivača Instituta. „Ovo je jasno upozorenje da moramo hitno da reagujemo na globalnom nivou. Treba nam jak, pravno obavezujući sporazum Ujedinjenih nacija o zagađenju plastikom koji bi zaustavio problem na samom izvoru.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako se rezultati pretežno temelje na podacima iz severenih zona Atlantskog i Tihog okeana, kojih je bilo najviše, Eriksen i njegove kolege ističu da je ističu da ubrzani skok zagađenja mikroplastikom u proteklih petnaestak godina ukazuje na moguće povećanje proizvodnje plastike ili promene u sektoru upravljanja otpadom.
Sa druge strane, uprkos rastućoj proizvodnji plastike, stepen reciklaže, čak i u razvijenim zemljama, ostaje nizak što dalje dovodi do preplavljivanja našeg okruženja đubretom.
Kako procenjuje Institut 5 Gyres, bez sveobuhvatne transformacije politike, stopa plastike koja će stići do naših voda uvećaće se za 2,6 puta do 2040. Iz tog razloga svet se poziva političku intervenciju za smanjenje negativnih ekoloških, ekonomskih i društvenih posledica zagađenja u okeanima.
Deluje kao da je izveštaj objavljen u pravom trenutku s obzirom na to da se Ujedinjene nacije sastaju krajem maja u Parizu kako bi razgovarale o pripremi velikog međunarodnog sporazuma koji bi mogao da stavi tačku na plastiku. I to ne samo u okeanima, već i na kopnu.
