Kina se pozicionirala kao globalna liderka energetske tranzicije. Ali deluje da u razvoju obnovljivih izvora ne prednjači samo u odnosu na ostale zemlje, već i u odnosu na sopstvene, nacionalne ciljeve.
Šta to zapravo znači?
Prema prognozama neprofitne organizacije Global Energy Monitor (GEM), kineski kapaciteti vetra i solara će se udvostručiti do 2025. godine. Na osnovu najavljenih projekata i projekata koji su pokrenuti ili već u fazi izgradnje, u naredne dve i po godine očekuje se novih 379 GW velikih solarnih elektrana i 371 GW vetroparkova. Kako se navodi, to je otprilike jednako kapacitetu kojim ova azijska zemlja trenutno raspolaže.
Kina je zacrtala da izgradi 1200 GW solara i vetra do kraja decenije. Međutim, kako pokazuje analiza, to bi moglo da se desi čak pet godina pre roka.
„Novi podaci pružaju neprikosnovene uvide u zapanjujući, kineski porast energije solara i vetra”, izjavila je Doroti Mej, menadžerka projekata u GEM-u.
Kapaciteti velikih solarnih elektrana dostigli su 228 GW, više nego u ostatku sveta zajedno (208 GW).
Ni pomak na polju energije vetra nije ništa manje fascinantan: Kinezi trenutno raspolažu vetroparkovima od 310 GW što je duplo više nego samo pet godina ranije i zapravo predstavlja preko jedne trećine svetskih kapaciteta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ipak, treba imati u vidu da to ne znači da zemlja diže ruke od fosilnih goriva: prošle godine odobravala je, u proseku, po dve velike termoelektrane na ugalj nedeljno, i kao druga najveća ekonomija na svetu troši polovinu ovog prljavog energenta na globalnom nivou.
„Kina napreduje, ali s obzirom na to da je ugalj i dalje dominantan izvor energije, zarad sigurne energetske budućnosti zemlji je neophodan odvažniji napredak u skladištenju energije i zelenim tehnologijama”, ocenio je istraživač Martin Vajl.
Prema proračunima nezavisnog istraživačkog centra Ember, preko 60% kineske struje tokom 2022. proizvedeno je iz uglja. Iste godine globalne investicije u čistu energiju su, po prvi put, premašile milijardu dolara, a skoro 50% sredstava poteklo je upravo iz Kine.
Kako je najavio predsednik Si Đinping, najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte teži dostizanju karbonske neutralnosti do 2060. godine.
