Kina je tokom prošle godine odobrila 106 GW novih termoelektrana što je ekvivalentno izdavanju dozvola za dva velika projekta na ugalj nedeljno, pokazuje izveštaj Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha (CREA) i neprofitne organizacije Global Energy Monitor (GEM).
Poređenja radi, blokovi B1 i B2 u termoelektrani Nikola Tesla imaju pojedinačnu raspoloživu snagu od 0,65 GW.
Odobravanje projekata na ugalj, početak gradnje i najave novih kapaciteta dramatično su skočili u Kini u toku 2022, a dozvole su dostigle najviši nivo od 2015. Kako se navodi, zemlja je započela izgradnju termoelektrana čija je snaga šest puta veća nego zbirni kapaciteti započetih projekata na ugalj u ostatku sveta.
Snaga odobrenih termoelektrana na ugalj se uvećala preko četiri puta u odnosu na 2021. kada su dozvole dobili projekti kapaciteta 23 GW. Ipak, zaključno sa januarom ove godine, gradnja 60 od 106 GW, koliko je odobreno, još nije počela. Autori izveštaja ocenjuju da će realizacija projekata uskoro krenuti te predviđaju više izgradnje termoelektrana na ugalj u Kini u 2023.
Ipak, bez obzira na veliko ubrzanje u izdavanju dozvola tokom prošle godine, novi kapaciteti na ugalj koji su priključeni na mrežu, a koji iznose 26,8 GW, nisu zabeležili godišnji porast u poređenju sa godinom ranije kada ih je bilo 26,2 GW. U toku ove dve godine priključenje novih termoenergetskih kapaciteta na mrežu bilo je najniže od 2003. Eksperti prognoziraju skok na tom polju u narednim godinama s obzirom na to da bi projekti, odobreni u 2022, trebalo da ugledaju svetlost dana.
Kada je reč o gašenju termoelektrana, ono je opalo. Zatvorena su termoenergetska postrojenja ukupne snage 4,1 GW, dok je u 2021. tačka stavljena na 5,2 GW uglja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako su saopštili CREA i GEM, nove termoelektrane ne znače nužno da će se korišćenje uglja ili emisije ugljen-dioksida iz sektora proizvodnje struje uvećati s obzirom na to da paralelno teče i procvat vetroparkova, solarnih elektrana i nuklearne energije u Kini, a porast potrošnje se stabilizuje ili čak usporava.
Shodno tome, proizvodnja struje iz uglja može samo da doživi vrhunac, a zatim da krene da pada. Ovo je u skladu sa obećanjima kineskog predsednika Si Đinpinga da će korišćenje uglja biti smanjeno u period od 2026. do 2030.
Podsećamo, Kina teži dostizanju karbonske neutralnosti do 2060. Međutim, stotine novih termoelektrana će, prema navodima CREA i GEM, otežati poduhvate koji se tiču kineskog doprinosa u zauzdavanju klimatskih promena.
Azijska zemlja trenutno je svetski lider na polju energetske tranzicije. U prošloj godini, kada su se ulaganja u čistu energiju po prvi put izjednačila sa investicijama u fosilna goriva i premašila hiljadu milijardi dolara, upravo je Kina uložila skoro polovinu finansijskih sredstava.
