Danas, 22. maja, proslavlja se još jedan Međunarodni dan biodiverziteta. Generalna skupština Ujedinjenih nacija ustanovila je ovaj praznik još u decembru 2000. godine, a datum je simbolično izabran u znak podsećanja na 22. maj 1992. kada je usvojen tekst Konvencije o biološkoj raznovrsnosti u cilju zaštite prirode širom sveta.
Biološka raznovrsnost, odnosno biodiverzitet, predstavlja sve varijacije života na planeti Zemlji u njihovim različitim pojavnim oblicima, od mikroskopski sitnih bakterija do čitavih ekosistema kao što su šume ili koralni grebeni. Prirodna bogatstva kojima danas svedočimo rezultat su evolucije duge milijardama godina.
Međutim, u modernom dobu, nad prirodom se nadvijaju različite pretnje, među kojima su i klimatske promene.
I do milion vrsta nalaze se na ivici izumiranja, a mnoge bi mogle da nestanu kroz nekoliko decenija, navode Ujedinjene nacije. Nezamenljivi ekosistemi kao što je Amazonska prašuma, pred našim očima, u određenim svojim delovima postaju izvor ugljenika dok su u prošlosti bili njegovo neprocenjivo skladište.
Svet je od 1700. do danas izgubio 85% močvara, poput onih sa drvećem mangrova, a koje takođe upijaju velike količine ugljenika, samim tim doprinoseći ublažavanju porasta temperature. U borbi protiv klimatskih promena, naši bitni saveznici su i zemljište i okeani.
Ali pomoć biodiverziteta u svojoj svakodnevici osećamo mnogo dalje od doprinosa stabilnijoj klimi: od njega zavisimo, između ostalog, u proizvodnji hrane, vodosnabdevanju, medicini, ali i ekonomskom rastu.
Preko polovine globalnog bruto domaćeg proizvoda zavisi od prirode.
Mada je poljoprivreda ključni razlog gubitka biodiverziteta, klimatske promene igraju rastuću ulogu u tom procesu. Pod njihovim uticajem menjaju se morski, kopneni i mnogi drugi ekosistemi. Na lokalnom nivou dolazi do istrebljenja vrsta, a pre desetak godina je, kao posledica porasta oluja, nestao i prvi sisar, jedan australijski, do tada malo poznati, glodar.
Mnoge životinje i biljke, u pokušaju da se prilagode na rastuće temperature, pribegavaju migracijama na više nadmorske visine ili geografske širine, najčešće prema Zemljinim polovima. Kod pojedinih životinjskih vrsta je kao mehanizam adaptacije čak primećeno i smanjenje veličine tela, ili promena oblika.
Sa svakim porastom temperature od jednog stepena, raste rizik da vrste neće preživeti globalno zagrevanje. Procene kažu da će, ukoliko se planeta Zemlja zagreje za 1,5 °C, četiri odsto sisara izgubiti polovinu svojih staništa, a pri zagrevanju većem za 0,5 °C to će se uvećati na – 8%. Ako bude za 3 °C toplije, to će koštati čak 41% sisara polovine njihovog staništa.
Sa druge strane, koralni grebeni su se u poslednjih 150 godina prepolovili, a dalji porast temperature do 2 °C mogao bi skoro u potpunosti da zbriše (99%).
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kada ljudi proizvode gasove sa efektom staklene bašte, oko polovine emisija ostaje u atmosferi, dok drugu polovinu upijaju zemljište i okeani, ističe se iz Ujedinjenih nacija. Tako nam ovi ekosistemi pružaju tzv. rešenja za klimatske promene zasnovana na prirodi.
Očuvanje i obnavljanje prirodnih predela, kako na kopnu tako i u okeanima, ključno je za ograničenje štetnih emisija i prilagođavanje na već promenjenu klimu. Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), oko jedne trećine ublažavanja klimatskih promena do kraja decenije može da se obezbedi kroz unapređivanje sposobnosti prirode da apsorbuje štetne emisije.
Pomaci postoje: na petnaestom Samitu Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu, održanom 2022. u Montrealu, doneta je istorijska odluka za spas prirode: najmanje 30% kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do 2030, a fokus se stavlja na oblasti od posebnog značaja za biodiverzitet i ekosistemsko funkcionisanje i usluge.
Sa druge strane, trenutno je pod zaštitom 17% kopnenih i 10% morskih područja.
