Godina iza nas bila je treća najtoplija u globalnoj istoriji merenja, još jedna u nizu obeležena vremenskim ekstremima širom sveta.
Kako pokazuju podaci Službe za klimatske promene Kopernikus, prošla godina bila je gotovo neprimetno hladnija od drugoplasirane 2023, za svega 0,01 °C, odnosno za 0,13 °C hladnija od aktuelne rekorderke, 2024. godine.
Prema Kopernikusovim podacima, planeta je tokom 2025. bila toplija za 1,47 °C nego u predindustrijsko doba (1850-1900).
Na taj način, zajedno sa dve godine koje su joj prethodile – 2023. i 2024. – prošla godina formira prvi trogodišnji period tokom koje je osmotreni porast globalne temperature premašio 1,5 °C.
„Prekoračenje trogodišnjeg proseka od 1,5 °C iznad predindustrijskog nivoa predstavlja prekretnicu koju niko od nas nije želeo da dostigne”, naglasio je Mauro Fakini iz Kopernikusa, „ali ona iznova potvrđuje važnost liderske uloge Evrope u praćenju klime kako bi se podržale mere ublažavanja posledica i prilagođavanja na njih.”
Glavni uzročnici: Emisije i zagrevanje okeana
Ističu se dva glavna razloga zašto su 2023, 2024. i 2025. bile toliko tople.
Prvi je nagomilavanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, najpre usled neprestanih štetnih emisija, a zatim i zbog smanjenog kapaciteta prirodnih sunđera ugljen-dioksida. Drugi razlog su izuzetno visoke temperature na površini mora što se povezuje sa fenomenom El Ninjo i drugim faktorima varijabilnosti okeana, a koji su dodatno pojačani klimatskim promenama.
Iako je svet u prošloj godini trebalo da se postepeno hladi, jer su se površinske temperature u Pacifiku spustile ispod proseka – ispunjavajući kriterijume za La Ninju, fenomen suprotan El Ninju, to se ipak nije desilo… Prosek globalnih temperatura ostao je tvrdoglavo visok.
Tokom 2025, čak 91% planete bilo je toplije u poređenju sa tridesetogodišnjom normalom (1991-2020). U pitanju je isti procenat kao i u godini ranije (2024), a koja je bila najtoplija do sada zabeležena.
Povrh toga, nijedan jedini dan na globalnom nivou nije bio hladniji nego u periodu od 1991. do 2020.
U godinu smo zakoračili uz najtopliji ikada zabeležen januar, dok su mart, april i maj zauzeli drugo mesto na listi najtoplijih. Svaki mesec, izuzev februara i decembra, bio je topliji u odnosu na svoje pandane iz svake godine pre 2023.
Dodatno, u 2025. na polovini svetskog kopna zabeležen je natprosečno visok broj dana sa najmanje jakim toplotnim stresom, a koji se definiše kao subjektivni osećaj temperature od 32 ili više Celzijusa.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznaje toplotni stres kao vodeći uzrok smrti povezanih sa vremenskim prilikama na globalnom nivou.
„Dodatni dokaz neporecivog trenda zagrevanja klime”
Sumorni podaci i brojke iz klimatskog pregleda 2025. predstavljaju samo još jednu u nizu potvrda zagrevanja. Proteklih 11 godina, mada naravno ne hronološkim redosledom, jesu najtoplijih 11 godina u globalnoj istoriji merenja.
„Činjenica da je poslednjih 11 godina bilo najtoplije u istoriji merenja dodatni je dokaz neporecivog trenda zagrevanja klime”, izjavio je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusa. „Svet se ubrzano približava dugoročnoj granici temperature postavljenoj Pariskim sporazumom. Neminovno je da ćemo tu granicu preći, izbor koji nam sada preostaje jeste kako da na najbolji način upravljamo tim neizbežnim prekoračenjem i njegovim posledicama po društvo i prirodne sisteme.”
Trenutak prelaska donje granice iz Pariskog sporazuma o zauzdavanju porasta temperature na 1,5 °C opasno se približava. Kako navode iz Kopernikusa, trenutni dugoročni nivoi globalnog zagrevanja se, korišćenjem nekoliko metoda, procenjuju na oko 1,4 °C u odnosu na predindustrijsko doba.
Projekcije zasnovane na aktuelnom tempu pokazuju da bi zagrevanje od 1,5 °C moglo da se dostigne već do 2030. godine. To je za preko deceniju ranije nego što su predviđali modeli iz vremena potpisivanja Pariskog sporazuma.
Karlo Buontempo, direktor Evropske službe za klimatske promene Kopernikus
Ali klimatske promene ne ogledaju se isključivo u porastu temperature i surovim toplotnim talasima…
Kroz brojne studije atribucije, klimatskim promenama pripisuje se uloga i u smrtonosnim olujama i poplavama, kakve su se beležile i u prošloj godini, kao i u šumskim požarima koji su tokom 2025. oslobodili rekordne količine ugljenika u Evropi, narušavajući kvalitet vazduha i ugrožavajući zdravlje ljudi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Podaci za 2025. godinu nisu samo statistički kuriozitet, već jasan alarm.
Prekoračenje granice od 1,5 °C u trogodišnjem proseku šalje poruku da vreme za teoretske rasprave ističe. Iako su klimatski ekstremi postali naša svakodnevica, brzina kojom se približavamo kritičnim tačkama Pariskog sporazuma zahteva odlučnije odgovore.
