Iako na prvi pogled možda neobičan, ovaj vatrogasni tim je i neobično efikasan. U srcu Andaluzije, u zaštiti nekih od najvažnijih prirodnih bogatstava u Španiji od požara učestvuje ni manje ni više nego – magareća brigada.
Njihov „angažman” u nacionalnom parku Donjanja i okolnim područjima podrazumeva pomoć u sprečavanju izbijanja požara. Koliko su magarci-vatrogasci, na španskom burros bomberos, uspešni u svom poslu potvrđuje njihov dugogodišnji „radni staž”.
Od 2014. godine, ukupno 18 životinja iz udruženja El Burrito Feliz patrolira obodima nacionalnog parka. Magarci koji su spašeni nakon napuštanja su, prema rečima predsednika udruženja Luisa Manuela Beharana, postali „vatrogasci biljojedi”.
Mortadelo, Mageljanes i Leonor su članovi ekipe magaraca-vatrogaca, uposlenih od marta do novembra. Zajedno sa ostatkom brigade, na „posao” odlaze oko 7 sati ujutru, a „radni dan” traje im otprilike sedam sati.
Magarci se raspoređuju u zone u kojima raščišćavaju rastinje i suvu vegetaciju, smanjujući dostupnost goriva za šumske požare. Ove zone – pretežno dugačke 40, a široke 20 metara – definisane su ogradama koje se uklanjaju kako bi se osigurala bezbednost životinja tokom ispaše.
Oblasti na koje se fokusiraju pažljivo su odabrane zbog svog ekološkog i strateškog značaja i formiraju mrežu prirodnih preventivnih protivpožarnih pruga širom pejzaža.
Zdravlje i dobrobit životinja su pod stalnim nadzorom ženske ekološke inicijative Mujeres por Doñana čije volonterke svakom magarcu daju 20-30 litara vode dnevno kako bi ostali zdravi i utoljene žeđi.
Poslednji požar u Donjanji desio se još pre devet godina
Rezultati magareće brigade govore sami za sebe.
Uprkos tome što u toplijoj Španiji raste učestalost i surovost vatrenih stihija, prostori o kojima brinu magarci-vatrogasci su izuzetak od pravila: u nacionalnom parku Donjanja, proteklih devet godina prošlo je bez ijednog šumskog požara, odnosno poslednji se desio još krajem juna 2017. godine.
Nadležnošću i uspehom magareće vatrogasne brigade u prevenciji požara obuhvaćena je i oblast Arojo Algarbe koja je važno stanište ugroženog iberijskog risa.
Herojski podvig ne prolazi nezapaženo: zbog efikasnosti u sprečavanju šumskih požara, metod je priznala i španska Jedinica za vojne vanredne situacije (UME). Njihovo osoblje prošle godine je posetilo svoje kolege iz Donjanje, simbolično „usvojivši” jednog od magaraca.
Magareće brigade šire se Španijom
Kroz decenije, mehanizacija poljoprivrede dovodila je do postepenog nestanka ovih životinja. Njihovo odsustvo – ruku pod ruku sa smanjenjem naseljenosti ruralnih krajeva i napuštanjem tradicionalne ispaše – doprinelo je nagomilavanju prirodnog goriva za požare u brdima.
A upravo magarci poseduju posebno korisne karakteristike za sprečavanje vatrenih stihija: za razliku od krava ili ovaca, mogu da se hrane mnogo suvljom, grubljom vegetacijom, stalno jedući žbunje koje pomaže u širenju požara.
Ovakav način borbe protiv vatre ima i dodatnu prednost: besplatan je. Rad životinja koordinišu volonteri, demonstrirajući održiv pristup zaštiti životne sredine kroz zajedničku akciju.
Model se proširio i na druge regione Španije. U Tivisi (Taragona), projekat „Magarci-vatrogasci” pokrenut je 2020. godine sa samo tri životinje, a njihova brigada danas broji oko 40 grla koja čiste blizu 400 hektara terena. Kako ističu pokretači inicijative, od početka projekta na ovom području nije bilo požara.
U Aljarizu (Orense), udruženje Andrea koristi magarce za održavanje skoro 1.000 hektara unutar rezervata biosfere. Opremljene GPS uređajima, životinje prelaze i do 19 kilometara dnevno hraneći se niskim rastinjem.
Slične inicijative pojavile su se i u Kataloniji, Galiciji i Baskiji, spajajući očuvanje životne sredine, obnovu sela i prevenciju požara.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako neverovatno korisni, magarci-vatrogasci samo su deo šireg rešenja: predvodnici ovih projekata naglašavaju da planiranje šuma, upravljanje zemljištem i smanjenje površina pod lako zapaljivim vrstama ostaje ključno.
Bez obzira na to, povratak ovih životinja ispostavio se kao izrazito efikasan alat za sprečavanje požara. S obzirom na klimatske promene, koje vatrene stihije čine učestalijim i surovijim, odgovor na izazove današnjice mogao bi delimično da leži u okretanju prošlosti i oživljavanju vekovnih poljoprivrednih praksi.
U godinama kada rizici od požara rastu, Srbija na to nije dovoljno spremna, ocenio je u ranijem autorskom članku dr Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Pored svih ostalih sredstava i resursa na čijem jačanju naša zemlja treba da radi, primer Španije ukazuje i na jedno alternativno rešenje – magarce.
U drugoj polovini 20. veka, broj ovih životinja kod nas krenuo je dramatično da opada, a danas – prema pisanju medija – jedva da dostiže 1.000 grla.
Iako se u Srbiji ovi skromni radnici danas uglavnom posmatraju kroz visoku cenu magarećeg mleka i sira, španski model podseća na njihovu zapostavljenu, a možda i važniju ulogu u ekosistemu: magarci bi mogli da budu i naši saveznici u sprečavanju požara.
