Vizual: Ivan Avdić
Ovi naizgled nasumični nizovi uspravnih linija u različitim nijansama plave i crvene boje – na silueti Golubačke tvrđave za Srbiju i panorami Beograda – suštinski nisu nimalo nasumični: u pitanju su klimatske štrafte, svojevrsni lakmus papir za porast temperature u poslednja skoro čitava dva veka, od 1850. do danas.
U nedelju, 21. juna, obeležava se deveti po redu Dan klimatskih štrafti uz slogan „Pokaži svoje štrafte”. Očekujte da ih vidite svuda – na televiziji, društvenim mrežama, odeći naučnika, pa čak i kako „farbaju” popularne znamenitosti.
Na ovaj dan, u 10 časova i 24 minuta, takođe nam kalendarski stiže leto. A kako pokazuju prognoze u trenutku pisanja teksta, Dan klimatskih štrafti i početak leta 2026. godine širom zemlje obeležićemo uz prve ovogodišnje dnevne temperature oko i iznad uzavrelih 35 °C.
Prvi dan leta u Srbiji biće i do preko pet stepeni topliji od normale, a ako dnevna temperatura u Beogradu premaši 35,7 °C, koliko je izmereno 2012. godine, mogao bi to da bude čak i najtopliji 21. jun u prestonici u proteklih 106 godina.
Iako ovde pričamo o danima, a klimatske štrafte oslikavaju čitave godine, krivac za povišene dnevne temperature i prelazak godišnjih linija iz plavih u crvene nijanse je isti – emisije štetnih gasova koji su zagrejali čitavu planetu, uključujući i Srbiju.
Šta su zapravo klimatske štrafte i zašto su važne?
Klimatske štrafte osmislio je 2018. godine profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu sa ciljem da fenomen globalnog zagrevanja učini jednostavnim i razumljivim široj javnosti.
Svaki niz počinje davne 1850. godine, kada zavisnost od fosilnih goriva još nije uzela maha, a završava prošlom, 2025. godinom – trećom najtoplijom godinom u globalnoj istoriji merenja.
Razumevanje klimatskih štrafti je intuitivno: svaka uspravna linija predstavlja boju koja ukazuje na to koliko je određena godina bila hladnija ili toplija od proseka između 1961. i 2010. godine. Što su nijanse plave tamnije, to je prosečna temperatura bila niža od normale, dok tamnije nijanse crvene signaliziraju višu prosečnu temperaturu.
Pored klasičnog prikaza, koji se temelji isključivo na bojama, klimatske štrafte moguće je predstaviti i na stubičastom grafiku. U tom slučaju, dubina klimatske krize postaje još jasnija: visina stubića dočarava koliko je određena godina bila hladnija ili toplija od proseka 1961-2010.
Na ovako predstavljenom vizualu, poslednje tri godine dodatno se izdvajaju – bile su to tri najtoplije godine koje smo ikada zabeležili na kugli Zemaljskoj, uz 2024. kao apsolutnu rekorderku, a 2023. na drugom i 2025. na trećem mestu ove neslavne liste.
Ali baš kao i klimatske promene, klimatske štrafte nisu rezervisane samo za svet u celini… Na sajtu Show Your Stripes možete istražiti i preuzeti klimatske štrafte za različite kontinente, ali i za preko 200 država i gradova.
Iako se kreiraju na osnovu lokalnih podataka, sve klimatske štrafte dele zajedničku, zabrinjavajuću karakteristiku: na levoj strani vizuala, koja prikazuje daleku prošlost, dominiraju plave linije.
Međutim, desna strana, koja oslikava savremeno doba, preplavljena je crvenim nijansama, naročito od 2000. godine.
Ovaj univerzalni obrazac jasno pokazuje da zagrevanje iz godine u godinu uzima sve veći zamah, a to je vidljivo na klimatskim štraftama za Peking ili Sidnej, za Venecuelu ili Severnu Makedoniju, pa čak i za okeane ili pustinje Bliskog istoka.
Kako izgledaju klimatske štrafte za Srbiju i Beograd?
Srbija nažalost nije izuzetak od pravila – štaviše, nalazimo se u „vrućoj tački” klimatskih promena i zagrevamo se brže od ostatka sveta: dok globalno zagrevanje od predindustrijskog razdoblja (1850-1900) iznosi oko 1,2 °C, naša zemlja se zagrejala za 1,8 stepeni.
Stoga ne iznenađuje sledeći podatak koji možemo da „pročitamo” sa klimatskih štrafti: dok je planeta tokom rekordno vrele 2024. bila toplija za oko jedan stepen nego u periodu 1961-1990, kod nas je porast temperature bio dvostruko veći, premašivši 2 °C.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), godina za nama bila je treća najtoplija otkako postoje merenja u Srbiji, sa prosečnom godišnjom temperaturom od 12,4 °C.
Ispred nje je 2024. godina, koja je mnogima ostala upamćena po pakleno vrelom letu i zadržala je tron ubedljivo najtoplije i kod nas, sa prosečnom temperaturom od nekada nezamislivih 13,3 °C. Na drugom mestu, sa prosekom od skoro čitav jedan stepen manje, prati je 2023. godina.
Svakako, klimatske promene nismo iskusili samo tokom ove tri rekordne godine, već ih trpimo decenijama unazad – doduše, one sada postaju izraženije.
Devet od deset najtoplijih godina ikada zabeleženih u našoj zemlji desilo se u dvadeset prvom veku, a samo jedna u dvadesetom – 2000. godina, koja je nakon poslednjeg godišnjeg preseka na čak sedmom mestu najtoplijih.
Ni slika Beograda nije ništa manje uzavrela, naprotiv; godina 2024. bila je najtoplija u glavnom gradu od davne 1888. godine sa prosečnom temperaturom od 15,9 °C, a prošla, 2025. plasirala se kao „tek” četvrta najtoplija.
Uz prognoziranih 40-65 tropskih dana, toplijih od 30 °C, u nižim predelima, klimatske promene će nam i ovog leta razotkriti svoje užareno lice.
Štaviše, to upravo čine: počev od petka, 19. juna, dani su širom zemlje tropski, a kao takvi, istovremeno su i znatno iznad normale. Danas, 21. juna, temperature će se približiti i potencijalno otići čak i iznad 35. podeljka na Celzijusovoj skali.
Drugim rečima, možda pomalo simbolično, na Dan klimatskih štrafti i letnje dugodnevice potencijalno svedočimo razvoju prvog toplotnog talasa u Srbiji ovog leta.
Kako to često biva u dobu klimatskih promena, u ovom naletu vrućine nismo usamljeni: nad Pirinejskim poluostrvom i delovima zapadne Evrope nadvila se toplotna kupola – drugi put za manje od mesec dana. U xy, u petak su izmerene temperature oko xy °C, a u delovima Španije i Portugala, kao i Francuske, ovih dana prognozira se i do neverovatnih 45 °C.
Da li će nam trebati još tamnija crvena? Budućnost klimatskih štrafti je u našim rukama
Zbog 2023. godine, koja je uz globalni porast temperature od 1,48 °C u odnosu na predindustrijsko doba oborila sve dotadašnje rekorde, profesor Ed Hokins je na klimatske štrafte dodao novu, tamniju nijansu crvene. A za njom je usledila još ekstremnija 2024.
U godinama koje nam predstoje, čak i ovaj aktuelni rekord mogao bi da postane stvar prošlosti.
Svetska meteorološka organizacija (SZO) nedavno je objavila još jedan u nizu alarmantnih izveštaja: sa 86% verovatnoće predvića se da će do kraja decenije, svet doživeti najtopliju godinu u istoriji merenja, još topliju od ozloglašene 2024.
Dodatno, ovu 2026. godinu mogao bi da obeleži čak i „super El Ninjo”, ili kako ga pojedini mediji senzacionalistički nazivaju „godzila El Ninjo”. Ovaj prirodni fenomen u vodama Tihog okeana preti da dodatno zagreje već usijanu planetu.
Ako je verovati online alatima, trenutno najtamnija crvena klimatska štrafta ima HEX oznaku #440007 – i postoji još desetine tamnijih crvenih nijansi.
Međutim, bez obzira na postojeće prilike u pogledu vizuelnog rešenja, mi zapravo nemamo luksuz daljeg produbljavanja klimatskih promena.
One već sada nose ogroman ceh po prirodu i društvo – i to ne samo kroz porast temperature, već i kroz povećanje učestalosti i jačine vremenskih ekstrema. Klimatske promene ne biraju – pogađaju bebe i trudnice, njive i voćnjake, biljke i životinje, fabrike i puteve, nacionalne parkove i gradove, zdravlje i život, ostavljajući neizbrisiv trag u našoj svakodnevici.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Budućnost klimatskih štrafti ostaje pod našom kontrolom: ova godina može da bude prekretnica ka ubrzanom smanjenju emisija, što bi dovelo do usporavanja zagrevanja, pa čak i do stabilizacije globalnih temperatura.
Ipak, budućnost klimatskih štrafti i nekada je bila u moći čovečanstva pa smo, bez obzira na to, ušli u „crveno” i cilj o zauzdavanju temperature na 1,5 °C klizi nam kroz ruke.
Ukoliko i dalje budemo vukli noge u napuštanju fosilnih goriva, ova godina biće još jedna u nizu izgubljenih šansi. U tom slučaju, u našem pamćenju urezaće se kao relativno hladna, a naša deca i unuci živeće na još toplijoj, opasnijoj planeti od nas.
