Foto: Crveni krst
Od 29. jula, kada smo dobili SMS upozorenje na jak i dugotrajan toplotni talas, do danas, Beograd je zabeležio deset dana vrelijih od 35 °C. Vrhunac ovog naleta vrućina desio se u periodu od 3. do 7. avgusta, kada su se merile temperature za preko sedam stepeni više od normale za ovo doba godine.
Iako su vrućine širom Srbije u međuvremenu blago popustile, već nedeljama smo izloženi opasno vrelom vremenu koje ne samo da nam otežava svakodnevno funkcionisanje, već takođe ugrožava naše zdravlje.
Kako je to objasnio dr Aleksandar Stevanović, specijalista socijalne medicine, celodnevni boravak na temperaturama iznad 30, a naročito 35 stepeni predstavlja ozbiljno opterećenje za organizam:
„Telo pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova kože i znojenjem, ali to povećava opterećenje srca i dovodi do gubitka tečnosti i soli…”
Krivac za povišene zdravstvene izazove tokom toplotnih talasa nisu isključivo temperature, nego i činjenica da je stanovništvo Srbije posebno osetljivo. Nedostaju i sistemska rešenja, kao što je Akcioni plan za vrućinu i zdravlje.
U nedostatku državnih politika, građani su na vrućinama prepušteni sami sebi. Ali to ne znači da pomoć ne postoji.
Crveni krst trenutno sprovodi projekat sa ciljem jačanja otpornosti zajednica na toplotne talase. Tim povodom, u petak, 7. avgusta, volonteri su tokom masovnog pijačnog dana razgovarali sa Nišlijama o vrućinama i njihovim posledicama, dok su sutradan, u subotu 8. avgusta, sa istom misijom bili u Bačkom Monoštoru tokom posećenog Bodrog festa.
Među temama razgovora bilo je i to koliko građani poštuju savete lekara.
„Prvi dan kampanje proveli smo na pijaci u Nišu”, kaže Slađana Matijević iz Crvenog krsta.
„Kao jedna od ranjivih grupa, poseban fokus pri anketiranju bili su nam stariji. Ipak, primetili smo da su oni vrlo odgovorni – na pijacu su došli rano ujutru i žurili su da stignu kućama pre 10-11 sati kako bi izbegli boravak napolju u najtoplijem delu dana, u skladu sa preporukama.”
Koliko vi sami poštujete zdravstvene smernice za ekstremne vrućine? U nastavku proverite da li ste jednako odgovorni kao i starije Nišlije.
Kako se zaštititi od vrućina?
- Ograničite boravak napolju tokom najtoplijih sati
Osnovni i verovatno najintuintivniji savet je da se klonite boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana, a glavno utočište su klimatizovani prostori.
Ukoliko je izlazak napolje neizbežan, treba se držati hladovine zato što osećaj toplote, direktno na suncu, može da bude i do 10-15 °C viši, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Naravno, bitno je da ostanete informisani o temperaturama i zvaničnim upozorenjima na vrućinu. Ako spas tražite na kupalištima, uvek idite u društvu, imajući u vidu povećanu opasnost od utapanja.
- Pijte vodu redovno – čak i ako niste žedni
Tokom toplotnih talasa, neophodna je i redovna hidratacija, čak i ako ne osećate žeđ – preporuka lekara je da se svuda sa sobom nosi flaša vode, a da se unos kofeina i alkohola izbegava. Tokom jednog sata trebalo bi da popijete najmanje jednu čašu vode, odnosno između dve i tri litre dnevno.
Signale da bi trebalo da povećate hidrataciju poslaće vam i vaš urin – u slučaju da je njegova boja tamno žuta, to bi moglo da znači da ne unosite dovoljno vode.
- Oblačite se u prirodne materijale, svetle boje i široke krojeve
Idealan izbor za vrele dane je lagana odeća od prirodnih materijala koja omogućava koži da diše. Pored sama tkanine, bitan je i izbor kroja i boje – najbolje je nositi široku odeću svetlih nijansi. Dodatna zaštita i šešir.
U danima kada sunce prži, i vašoj koži potrebna je zaštita – redovno bi trebalo nanositi kremu za zaštitnim faktorom od najmanje 30.
- Rashladite svoj organizam
Pored redovne hidratacije i efikasnog izbora odeće, dodatni savet je da se tuširate ili kupate nešto hladnijom vodom.
Raslađivanje je moguće i vlažnom krpom ili laganom odećom, kao i prskalicom sa vodom. Ključna područja za hlađenje su pulsne tačke gde se glavni krvni sudovi nalaze veoma blizu površini kože kao što su vrat, unutrašnjost lakta, zglobovi ili predeo iza kolena.
Izbor hrane je takođe bitan – savetuje se visok unos voća bogatog vodom kao što su lubenice i narandže i povrća, od krastavaca do paprika i paradajza. Preporučuje se da izvori proteina budu laganiji nego inače npr. jaja, grčki jogurt, mahunarke i riba, a da konzumaciju masti svedete na minimum. Idealno bi bilo da vaši obroci ne zahtevaju previše kuvanja kako ne biste dodatno zagrevali kuću.
Kada je reč o spavanju, savetuje se da – baš kao u slučaju odeće – koristite svetlu posteljinu od laganih materijala.
- Rashladite dom
Tokom dana, kada su temperature napolju znatno više od temperatura u vašem domu, zatvorite prozore i spustite roletne kako biste blokirali direktno sunčevo zračenje. Da bi vam bilo što prijatnije, trebalo bi da iz struje isključite što više električnih uređaja je moguće.
Važno je naglasiti i da je najbolje da ventilatore koristite do kritične tačke od 40 stepeni – kada temperature odu iznad ove granice, ventilatori će zagrevati telo, navode stručnjaci iz SZO.
Ako posedujete i klima uređaj, termostat podesite na 27 °C, uz istovremeno korišćenje ventilatora – ovo će učininite prostorije za oko četiri stepena hladnijim. Dodatna prednost ovog pristupa su i moguće uštede na računima za struju i do 70%.
- Zaštitite decu
Deca treba da oblače laganu, svetlu, široku odeću koja pokriva njihovu kožu. Kako biste ih što efikasnije zaštitili od sunčevih zraka, stavitite im šešire sa širokim obodom i sunčane naočare, uz nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom.
Ako i dalje koristite kolica, nemojte da ih pokrivate suvom tkaninom pošto ona čini da detetu postane vrelije. Umesto toga, kolica možete da prekrijete vlažnim, tankim materijalom koji ćete po potrebi ponovo nakvasiti kako biste snizili temperaturu.
Decu – baš kao i kućne ljubimce – nikako ne smete da ostavljate u parkiranim automobilima zato što toplota veoma brzo može da dostigne opasne nivoe.
- Proveravajte kako se osećaju ranjive grupe u vašem okruženju
Pored dece, u povećanom riziku od toplotnog stresa nalaze se i ostale ranjive grupe: radnici na otvorenom, ljudi stariji od 65 godina i osobe sa hroničnim bolestima. Zato na njih treba da obratimo posebnu pažnju tokom naleta vrućina.
„Kada kažemo da je napolju, na primer, 35 stepeni, to ne znači da su svi ljudi podjednako ugroženi”, naglašava dr Aleksandar Stevanović.
„Za mlađu i zdravu osobu koja miruje u provetrenom prostoru ta temperatura može biti neprijatna, ali podnošljiva. Za stariju osobu koja živi sama, na poslednjem spratu, bez klima uređaja, uz pridruženu srčanu ili bubrežnu bolest, ista temperatura može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje.”
„U okviru Programa brige o starijima Crvenog krsta, stariji se međusobno zovu”, objašnjava tzv. krug poverenja Slađana Matijević.
„Nije ideja da jedan čovek obavi dvadeset poziva, nego jedna osoba zove drugu, ona zove narednu i tako dalje. Ako od nekoga izostane povratna informacija, kolege iz Crvenog krsta proveravaju da li je sve u redu ili postoji problem.”
- Naučite znake bolesti od toplote i reagujte na vreme
U ovom kontekstu, važno je da razlikujete tri stanja sa različitom težinom simptoma – sunčanicu, toplotnu iscrpljenost i toplotni udar. Dok kod sunčanice i iscrpljenosti telo i dalje pokušava da se bori, toplotni udar je hitno stanje gde se dolazi do potpunog zakazivanja unutrašnjeg termostata.
Sunčanica
Uzrokuje je direktno dejstvo sunčevih zraka na nezaštićenu glavu i potiljak, a glavni problem leži u pregrevanju mozga i krvnih sudova glave, dok ostatak tela ne mora biti pregrejan.
Sunčanicu odlikuju sledeći simptomi: jaka glavobolja, mučnina, vrtoglavica, crvenilo u licu i zujanje u ušima.
Iako je osoba uglavnom svesna, oseća se veoma loše.
Toplotna iscrpljenost
Javlja se usled gubitka prevelike količine vode i soli kroz obilno znojenje, često prouzrokovanih naporima u vreloj sredini. Telo je dehidrirano i krvotok počinje da pati, ali se organizam i dalje aktivno hladi.
U stanju toplotne iscrpljenosti, koža je hladna, bleda i lepljiva od znoja, puls je ubrzan, a prisutna je jaka slabost i grčevi u mišićima.
Osoba je svesna, ali malaksala i iscrpljena.
Toplotni udar
Kao najopasnije stanje, toplotni udar se javlja kada prirodni mehanizmi hlađenja potpuno zakažu – telo prestaje da se znoji, temperatura tela skače preko 40 °C i počinje oštećenje unutrašnjih organa.
Koža postaje potpuno suva, crvena i vrela, disanje je plitko, a puls izuzetno brz.
Osoba je zbunjena, dezorijentisana, agresivna ili pada u nesvest (koma). Ovo stanje je opasno po život.
„U takvim situacijama, osobu treba hitno skloniti u hlad, započeti intenzivno rashlađivanje i odmah pozvati hitnu pomoć”, savetuje dr Aleksandar Stevanović.
Da li građani Niša i Bačkog Monoštora poštuju ove smernice?
Kada je reč o razlikovanju sunčanice, toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara, građani koje je Crveni krst anketirao tokom skorašnjih događaja u Nišu i Bačkom Monoštoru pokazali su određeno znanje.
„Iako su im sunčanica i toplotni udar jasni, ne povezuju grčeve sa vrućinama i dehidratacijom”, napominje Slađana Matijević.
„Tako se na primer dešavalo da su uzimali lekove, ne stavljajući obloge za rashlađivanje, a bilo je i sagovornika koji su nam opisivali simptome toplotne iscrpljenosti, ali nisu znali da je to baš to. Naravno, bilo je i primera koji su se obratili lekaru.”
Prema njenim rečima, zdravstvene smernice pretežno se poštuju u pogledu rashlađivanja prostora u kojem borave, hladovine, češćeg tuširanja mlakom vodom… Ipak, kako primećuje Matijević, verovatno se najviše zanemaruje redovna hidratacija:
„Svi misle da treba da piju vodu tek kada osete žeđ. Ipak, ne mora se čekati taj trenutak, već je bolje konzumirati tečnost redovno u toku dana. Nekim osobama može biti potrebno daleko više vode, pogotovo ako rade iscrpljujući, fizički posao tokom vrelih letnjih dana.”
U sklopu istog projekta, Crveni krst je podelio pakete pomoći u borbi protiv vrućina za po 20 domaćinstava u Kraljevu, Nišu, Vranju, Starom Gradu u Beogradu i Somboru.
Naposletku, smatra Slađana Matijević, najbitnije je da saveti dopru do svih.
„Vidimo u medijima da se trenutno mnogo piše o vrućinama, uključujući i zdravstvene smernice. Ali krajnji cilj treba da bude da te dragocene informacije dopru do svih – bez obzira na njihov uzrast i to da li žive u urbanoj ili ruralnoj sredini.”
