Početkom jula, Barselona je doživela najtopliji dan u istoriji merenja dugoj 112 godina.
Ali nažalost, klimatske promene nisu kao Halajeva kometa koja se javi jednom u nekoliko decenija – posledice se osete iz dana u dan, bili oni najtopliji ikada zabeleženi ili ne.
Područje Mediterana zagreva se oko 20% više od globalnog proseka. A sa porastom temperature vazduha, uporedo rastu i temperature i nivo mora, opasnosti od toplotnih talasa, požara i suše, rizici od poplava i erozije, gubitak biodiverziteta, intenzitet oluja…
Sve to na svojoj koži oseti i Barselona.
S tim na umu, ovaj španski grad ulaže 150 miliona evra u zelenu transformaciju jedne od najintenzivnije korišćenih evropskih obala. Duž plaže Marbelja u naselju Sant Marti, projekat će kreirati 22 hektara javnog prostora prilagođenog na klimatske promene i toplotne talase.
Cilj je višestruki: obnoviti morska staništa, obezbediti pristup moru i ojačati prirodnu zaštitu obale.
„Gradovi kao što je naš moraju naučiti da žive sa klimatskim promenama”, rekao je gradonačelnik Barselone Žaume Kolboni, „istovremeno štiteći mesta i zajednice koje ih definišu.”
Linijski park, sadnja, pešačke i biciklističke staze: Šta donosi transformacija Marbelje?
Decenijama unazad, a posebno nakon Olimpijskih igara 1992. godine, Barselona se širila prema moru, gradeći nove plaže i naselja. Ali u svetlu rastućih izazova za obalske zajednice, tu viziju trebalo je preispitati. A šta konkretno donovi promena perspektive?
Kako se navodi, u srcu plana je popularna plaža Marbelja. Umesto stalne obnove ranjive obale, Barselona pomera delove obale ka unutrašnjosti, uključujući čak i popularni fudbalski teren. Teži se kreiranju šire plaže koja može da posluži kao prirodna odbrana grada od oluja i porasta nivoa mora.
Novi javni prostor zauzimaće površinu od otprilike 31 fudbalskog terena. Preko 60% tla biće propusno, čime se povećava upijanje vode prilikom jakih padavina i smanjuje rizik od urbanih poplava.
Ovaj konkretan plan prilagođavanja na klimatske promene takođe podrazumeva i masovno pošumljavanje autohtonim vrstama otpornim na sušu: planirana je sadnja 2.700 stabala u naselju Sant Marti koja bi trebalo da pomognu u rashlađivanju i stvaranju prijatnijeg okruženja za ljude u jednom od najugroženijih gradskih naselja, posebno tokom sve usijanijih leta.
Tu je i linijski park, površine 15.000 kvadratnih metara, koji bi trebalo da doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha i urbanom biodiverzitetu.
Završetak radova očekuje se u proleće 2027. godine. Ako se rokovi ispoštuju, stanovnici i turisti će u Barseloni tada dobiti priliku da šetaju pešačkom stazom širokom 12 metara ili da voze bicikle sve do parka Forum, odmarajući usput ispod solarnih pergola koje nude zaklon od sunca, dok istovremeno proizvode struju.
Prethodni projekti revitalizacije obale već su pokazali veliki uspeh: na proleće 2024, u vodama oko Olimpijske luke postavljeni su veštački grebeni koji su doprineli obnavljanju morskog biodiverziteta duž obale Barselone. Nakon samo godinu dana, ove strukture postale su utočište i mesto za razmnožavanje za preko 100 vrsta.
Transformacija plaže Marbelja deo je desetogodišnje strategije prilagođavanja obale koju podržava Klimatski akcioni plan od 1,8 milijardi evra, što je najveći budžet izdvojen za klimu u istoriji Barselone.
Borba protiv klimatskih promena i zagađenja dugo je u fokusu vlasti u Barseloni.
Ove težnje bile su prisutne i prilikom razvoja mreže klimatskih skloništa – posebnih, klimatizovanih prostora gde ljudi mogu da se osveže i odmore od žege u najtoplijem delu godine, od 15. juna do 15. septembra.
Još jedno sredstvo za prijatniji i čistiji grad jesu i superblokovi. To su urbanističke celine stvorene spajanjem više gradskih blokova unutar kojih je motorizovani saobraćaj drastično ograničen ili izmešten na obodne ulice, sa primarnim ciljem da se eliminacijom tranzitnih vozila smanje emisije štetnih gasova, buka i zagađenje vazduha, a unutrašnji prostor pretvori u zelene, pešačke zone.
Nastojanja Barselone prepoznao je i žiri prestižne nagrade Earthshot, koju su 2020. pokrenuli princ Vilijam i čuveni prirodnjak Dejvid Atenboro. Grad je nedavno odabran među tri finalista u kategoriji „obnova okeana”.
Drugi finalista je fondacija Niue Ocean Wide Trust sa malog pacifičkog ostrva Nijue. Pojedincima, kompanijama i vladama, oni prodaju tzv. zaloge o zaštiti okeana sa ciljem stvaranja fonda od 32 miliona novozelandskih dolara za trajnu zaštitu Tihog okeana za buduće generacije.
Treći finalista Savez naručilaca pomorskog transporta sa nultom emisijom (ZEMBA) koji uključuje velike svetske kompanije poput Ikee i Amazona. Ova jedinstvena alijansa preuzima obavezujuće, višegodišnje finansijske zaloge za pomorski transport sa nultim emisijama, pružajući brodskim kompanijama koje prenose njihovu robu sigurnost za ulaganje u čistija plovila i goriva.
Pobednik svake kategorije dobija po milion evra za širenje svoje ideje. Međutim, ko god da odnese glavnu nagradu, svi ovi projekti – uključujući i one iz preostale četiri Earthshot kategorije – svojim postojanjem prave razliku i tu su da nas inspirišu kako ovo našu planetu možemo da učinimo boljim mestom za život, kako za ljude tako i za sve druge vrste.
