Poljoprivredna proizvodnja se svuda u svetu nalazi pod sve većim pritiskom usled klimatskih promena i povećanja populacije. Porast temperature, sušnija leta i češća pojava ekstremnih vremenskih prilika negativno utiču na kvalitet i kvantitet prinosa većine biljnih poljoprivrednih kultura.
U Srbiji se klimatske promene odvijaju brže od globalnog proseka i već decenijama utiču na poljoprivredu u našoj zemlji, smanjujući prinose najčešće usled suša, visokih temperatura u toku leta, poplava, kasnih prolećnih mrazeva, ali i naglih smena toplih i hladnih perioda.
Kako projekcije buduće klime na žalost predviđaju sve goru situaciju po poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, neophodno je povećati otpornost poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene i smanjiti rizike od ekstremnih vremenskih nepogoda.
Sezonske prognoze u Srbiji nisu u praktičnoj upotrebi
Jedan od praktičnih načina da se osigura stabilnost kvaliteta i kvantiteta prinosa iz godine u godinu je i unapređenje vremenske prognoze i njenih produkata.
Poljoprivredni proizvođači se u svojoj praksi u velikoj meri oslanjaju na izmerene meteorološke podatke (vrlo često na sopstvenim automatskim meteorološkim stanicama) i na kratkoročnu prognozu vremena, kako bi za nekoliko dana unapred isplanirali neophodne radove u polju ili zasadu. U isto vreme, sa dugoročnim vremenskim prognozama (više meseci unapred) ili nisu upoznati ili ih ne koriste aktivno u planiranju.
Sa jedne strane, uzrok tome je činjenica da se koncept dugoročnih progonoza vremena ranije zasnivao na statističkim metodama analiza osmotrenih meteoroloških podataka iz dugačkog niza godina. Međutim, ovakve prognoze na našim prostorima najčešće ne daju korisne i pouzdane informacije.
Sa druge strane, trend objavljivanja tendencioznih i bombastičnih tekstova u medijima koji na osnovu nepouzdanih izvora predviđaju „pakleno leto” i „najhladniju zimu ikada” maltene svake godine, doprinelo je podrivanju poverenja javnosti u takve najave.
Novi metod za pravljenje sezonske prognoze vremena
Najveći izazov prognoze vremena duže od 7 dana unapred leži u tome što je atmosfera haotičan sistem u kome vrlo male greške u osmatranjima (početnom polju) mogu dovesti do potpuno pogrešne prognoze kroz nekoliko dana. Kako bi se na neki način prevazišli ovi problemi, poslednjih dvadesetak godina razvijao se jedan sasvim drugačiji koncept dugoročnih prognoza vremena, tzv. sezonske prognoze, koje daju izglede vremena za period od mesec do sedam meseci unapred.
Ove prognoze se obično prave pomoću numeričkih modela za prognozu vremena koji izračunavaju prognozu za predstojeće mesece nekoliko desetina puta, svaki put polazeći od malo izmenjenog početnog polja. Na taj način se kao rezultat ne dobija jedna (deterministična) prognoza vremena na koju smo navikli, već tzv. probablisitčka prognoza koja zapravo sadrži veći broj prognoza, zajedno sa verovatnoćom da će se one zaista i desiti.
Pomoću ovakve prognoze ne možemo da kažemo da li će određenog datuma kroz nekoliko meseci na određenom mestu padati kiša ili ne, ali možemo sa određenom verovatnoćom da kažemo da li će se u određenom periodu godine javiti neka važnija vremenska pojava, npr. suša, toplotni talas, hladni talas, velika količina padavina, itd.
S obzirom na to da obuhvataju period do 7 meseci unapred, sezonske prognoze imaju veliki potencijal u planiranju poljoprivredne prakse, uz preduslov da se naprave produkti prognoze koji su prilagođeni potrebama proizvođača. Trenutno, rezultati ovakvih prognoza najčešće nisu dostupni široj javnosti, ili, kada jesu, predstavljeni su ili na previše komplikovan način, ili pak previše pojednostavljeno, pa se najčešće ne mogu iskoristiti praktično.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naučnici razvijaju sezonsku prognozu koja će moći da se koristi besplatno
Kako bi se potencijali sezonske prognoze iskoristili za smanjenje rizika od vremenskih nepogoda i bolje dugoročno planiranje u poljoprivrednoj proizvodnji, tim istraživača sa Poljoprivrednog fakulteta i Fizičkog fakuteta Univerziteta u Beogradu pokrenuo je projekat Integrisani sistem agrometeoroloških prognoza (IAPS) koga finansira Fond za nauku Republike Srbije kroz Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS).
Kroz ovaj projekat će se kombinovanjem praktičnog znanja poljopirvrednih stručnjaka i najsavremenijih numeričkih modela za prognozu vremena i modela za simulaciju rasta i prinosa biljaka napraviti specijalni produkti sezonske prognoze namenjeni posebno poljoprivrednim proizvođačima.
Produkti će obuhvatati upozorenja na moguće pojave nepovoljnih vremenskih uslova (suše, tople i hladne talase, itd.), kao i konkretne preporuke i savete kako najbolje iskoristiti predstojeću vegetacionu sezonu i smanjiti rizike od vremenskih prilika u osetljivim fazama razvoja najčešće gajenih vrsta žitarica, povrća, voća i vinove loze.
Saveti i preporuke odnosiće se na optimalno vreme setve jednogodišnjih biljaka, optimalni plodored (raspored gajenja različitih jednogodišnjih biljaka na istom prostoru), izbor sorti i hibrida biljaka koje su prilagođene predviđenim vremenskim uslovima u nastupajućoj vegetacionoj sezoni. Takođe, sezonskom prognozom moći će da se identifikuju periodi u kojima će verovatno biti neophodno navodnjavanje, kao i da se predlože potrebne optimalne količine vode za navodnjavanje i optimalne periode za đubrenje i količine potrebnog đubriva.
Jedan od većih rizika za poljoprivredne proizvođače koji ima potencijal da napravi ozbiljnu štetu je rizik od pojave mraza u toku vegetacije. Sezonska prognoza omogućiće poljoprivrednicima da se unapred pripreme ukoliko bude bilo potrebno sprovesti mere kako bi se usevi zaštitili. Istovremeno, putem prognoze moći će da se predvidi očekivano vreme zrenja i žetve, odnosno prikupljanja plodova, što će pojednostaviti planiranje ovih delatnosti.
Planirano je da tokom vegetacione sezone 2022. godine rezultati prognoze budu javno dostupni na sajtu projekta (www.iaps-project.com) za više lokaliteta u Srbiji, potpuno besplatno za sve zainteresovane korisinke.
