U betonskom sivilu Beograda prijatno je naići na zelenu oazu, bio to park, drvored ili botanička bašta. Ne samo da su ovi prostori lepi za oko, oni prečišćavaju vazduh i obogaćuju biodiverzitet, a leti nam obezbeđuju prijatnije temperature. Udruženje Ekonaut nas već nekoliko godina unazad edukuje i informiše kako možemo i sami doprineti ozelenjavanju životne sredine, što je izuzetno bitno u doba klimatske krize, nekontrolisane urbanizacije i sve većeg zagađenja. Poslednja u nizu njihovih aktivnosti jeste objavljivanje publikacije „Uvod u baštenske zajednice” koja je svojevrsni priručnik za kolektivno baštovanstvo namenjen svim baštovanima iz gradova i onima koji to žele da budu. Tim povodom razgovarali smo sa osnivačicom udruženja, Sabinom Kerić.
„Želimo aktivno da uključimo građane i građanke kroz edukaciju i informisanje o konceptu baštenskih zajednica, ali i kroz direktno učešće u aktivnostima naše Inicijative za baštenske zajednice”, navela je ona kao jedan od osnovnih ciljeva Ekonauta.
Broj ljudi na planeti svakodnevno raste, a projekcije kažu da će nas do 2050. biti 9,9 milijardi. Samim tim javlja se rastuća potreba za hranom. Kako bi se zadovoljili apetiti sve veće populacije, neophodno je da se uposle svi raspoloživi resursi. Stanovnici gradova stoga bi trebalo i da samostalno uzgajaju hranu pored toga što se oslanjaju na povrće i voće koje do njihovih lokalnih pijaca dolazi iz seoskih bašti i voćnjaka. S tim na umu je veoma bitno da se udruže u baštenske zajednice.
Baštenske zajednice kao vid urbane poljoprivrede
Semiramidini viseći vrtovi, koji su proglašeni za jedno od 7 čuda starog sveta, uveli i poluosušeni zeleni zidovi na beogradskim tržnim centrima, londonski javni voćnjaci u kojima možete da berete jabuke, dvorište vašeg komšije iz kog ste kao dete krali šljive, vaša terasa sa saksijama začinskog bilja… Sve su ovo vidovi urbane poljoprivrede – istorijski ili aktuelni, imaginarni ili realni. Pored uzgajanja hrane, urbana poljoprivreda obuhvata i stočarstvo, akvakulturu, šumarstvo, pčelarstvo i vrtlarstvo.
Uprkos tome što možda u gradu nema plodnih oranica, niti mogućnosti za njihovim uzoravanjem kod Narodnog pozorišta, i te kako postoje adekvatni prostori za bavljenje poljoprivredom. To može da bude krov solitera ili zapušteno zemljište u vašem kraju, zaraslo ambrozijom, čijom prenamenom u baštu bi bili zadovoljni i ljudi koji vode bitku sa alergijom.
Šta su konkretno baštenske zajednice, naučili smo upravo iz publikacije Ekonauta.
Baštenske zajednice predstavljaju otvorene površine, smeštene u gradskom jezgru ili na periferiji, na kojima pojedinci ili grupe uzgajaju biljke po sopstvenom izboru. Njihova veličina varira od pedesetak kvadratnih metara do nekoliko hektara, a posed može biti u javnom ili privatnom vlasništvu. Imanje može da se izdeli na individualne i/ili kolektivne parcele.
One nastaju planskom gradnjom unutar stambenih blokova ili tako što građani spontano zauzmu zemljište koje nije namenjeno za to. Takođe mogu da se nađu u sklopu insitucija poput škola, bolnica ili zatvora, gde imaju edukativni, terapeutski i društveni karakter. Takva mesta mogu da imaju i istorijsku i kulturnu vrednost i često postaju popularna izletišta sa dodatnim sadržajima i dostupnim izvorom zdrave hrane proverenog porekla.
Beograđani žele baštenske zajednice
Ovaj vid urbane poljoprivrede zastupljen je u većini evropskih gradova i ima brojne društveno korisne namene poput fizičke i socijalne rehabilitacije i mogućnosti za rad i zapošljavanje ekonomski ugroženijih slojeva stanovništva, a služi i za animaciju građana u trećem dobu. Svakako, baštenske zajednice okupljaju sve generacije i omogućavaju im da se bave zdravim hobijima u oblasti hortikulture. U kojoj meri su stanovnici našeg glavnog grada zainteresovani za urbanu poljoprivredu?
„Na veliko interesovanje Beograđana za urbanu poljoprivredu ukazao nam je priličan broj prijava za predavanja i radionice posvećene baštovanstvu za početnike koje smo organizovali tokom oktobra i novembra prošle godine”, objasnila je Sabina iz Ekonauta.
Zapažanjima Ekonauta u prilog idu i saznanja studenata Šumarskog fakulteta. Oni su, u okviru projekta „Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada”, istraživali stavove građana tri beogradske opštine u vezi sa mogućnošću razvojа urbanih bašta u njihovim zajednicama.
Više od polovine žitelja beogradskih opština Novi Beograd, Rakovica i Palilula smatra da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja. A čak 56 odsto ispitanika je zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru baštenske zajednice.
Da li interesovanje Beograđana ostaje na nivou želje ili postoje i konkretni podvizi na ovom polju, popričali smo sa Sabinom. Prema njenim rečima, prepoznali smo i implementirali rastući trend baštenskih zajednica – a njegovi začeci sežu daleko u prošlost.
Zauzimanje slobodnog zemljišta krenulo je već posle Drugog svetskog rata. To je, pre svega, bilo uslovljeno industrijalizacijom koja je pokrenula migracije selo-grad, te je u Beogradu dušlo do naglog porasta stanovništva.
„Na mestima gde su bile močvare ili poljoprivredno zemljište, gradila su se čitava nova naselja. Novodoseljeni stanovnici spontano su počeli da zauzimaju zemljišta koja su uključivala površine koje nisu privedene prvobitnim urbanističkim namenama ili tampon zone između zgrada i poljoprivrednog zemljišta i na njima da stvaraju neformalne, tzv. ‘divlje’ baštenske zajednice. Bez obzira na nedostatke osnovne infrastrukture kao što su voda, staze i ograda, bašte su nikle na zakorovljenim ledinama ili u delovima samoniklih šuma i šikara na Novom Beogradu, Karaburmi, Banjici, Košutnjaku, pa čak i na Velikom ratnom ostrvu. Na ovom rečnom ostrvu, koje je 2005. godine proglašeno za predeo izuzetnih odlika i spada u zaštićeno područje lokalnog značaja, već decenijama postoji spontano nastala neformalna baštenska zajednica čiji baštovani i baštovanke iz Zemuna prelaze čamcima na ostrvo da bi gajili biljke i uživali u bogatom zelenilu ove oaze”, rekla je Sabina i ukazala na veliki problem s kojim se suočavaju neformalne baštenske zajednice.
„Ovakve zajednice uglavnom nemaju osnovnu infrastrukturu, sistem upravljanja, niti bilo kakva pisana pravila i ne postoji bilo kakva garancija za njih da tu sutra neće nići nove zgrade ili celo naselje. Nažalost, između ovih bašti često nastaju deponije smeća koje za sobom ostavljaju i sami korisnici bašti, ali i drugi nemarni prolaznici koji na tim mestima odlažu razni otpad, od kućnog đubreta do građevinskog šuta. Korisnici ovih neformalnih baštenskih zajednica su najčešće starije osobe, penzioneri koji se na ovaj način rekreiraju, provode vreme na otvorenom i pomažu kućni budžet sa povrćem i voćem koje su tu uzgojili”, predočila nam je osnivačica Ekonauta.
Popularnost baštenskih zajednica u regionu raste
Prema istraživanjima Šumarskog fakulteta, procenjuje da se na teritoriji grada Beograda bar 100 hektara, najčešće gradskog građevinskog zemljišta, koristi za neformalne baštenske zajednice. Koncept je svoje formalizovano obličje počeo da dobija 2013. godine – tada je na privatnom zemljištu nadomak grada, iz želje grupe udruženja građana i pojedinaca da unaprede urbano baštovanstvo, nastalo Baštalište, prva formalna baštenska zajednica kod nas.
„Na prostoru bivšeg vinograda od 13 ari, sa bagremovom šumicom, rasčišćena je dugo neobrađivana zemlja i podeljena na 16 jednakih individualnih parcela sa zajedničkim delom, stazama i prilazom. Ova baštenska zajednica svake godine u proleće prima nove članove i članice koji uglavnom dolaze motivisani da nauče kako se gaji povrće kako bi se vremenom osnažili da na svojim parcelama započnu veće baštovanske poduhvate”, kazala je Sabina.
Naša sagovornica dodala je da je Baštalište 2014. pokrenulo prvu zvaničnu inicijativu za formalizaciju baštenskih zajednica na nivou Beograda. „Ta inicijativa je donekle senzibilisala lokalnu javnost i donosioce odluka da saznaju više o ovoj temi i njenom potencijalu, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih problema i nedovoljne zainteresovanosti gradskih i opštinskih institucija, nije se mnogo odmaklo u formalnoj realizaciji ovog koncepta.”
Sabina Kerić
Region je – čini se – uspešniji u implementaciji baštenskih zajednica. „U Hrvatskoj je zagovaranje urbanih i društvenih vrtova uspelo u Zagrebu i Rijeci, gde svake godine gradske uprave povećavaju broj parcela koje kroz sistem zajedničkih vrtova nude svojim građanima. Uspostavljene su planske i administrativne prakse, kao i sistem upravljanja ovim društvenim vrtovima. Urbani vrtovi su se kroz različite modele organizacije uspostavili i u Varaždinu, Puli i Križevcima, kao i nekim drugim gradovima u Hrvatskoj gde je građanima omogućeno legalno, pa makar i privremeno, korišćenje javnog prostora za gajenje hrane na ovaj način”, konstatovala je predstavnica Ekonauta.
Sabina je kao posebno blistav regionalni primer istakla sve aktivnije Banjalučane. Gradske bašte u ovom gradu u Bosni i Hercegovini prostiru se na 10.000 kvadratnih metara koji su 2018. godine dodeljeni građanima. „Kako je interesovanje bilo veće od broja slobodnih parcela, upućen je javni poziv vlasnicima zemlje, pa je tako u jeku pandemije nastala Inicijativa ‘Motike u ruku, nahranimo Banja Luku’, u okviru koje je 20 porodica zasnovalo svoj prvi vrt, u tada zatvorenom gradu. Ovu sezonu inicijativa dočekuje sa čak 30 vrtova, broj zainteresovanih baštovana stalno raste, ali još uvek nema dovoljno slobodne zemlje za sve zainteresovane.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šta su pozitivne strane baštenskih zajednica?
Uprkos tome što postoje različiti tipovi organizovanja baštenskih zajednica, kao i pravila koja uređuju prava i obaveze korisnika, postoji nekoliko zajedničkih postulata za sve, navodi se u publikaciji Ekonauta.
Na individualnim parcelama seju se samo jednogodišnje i dvogodišnje kulture, a na kolektivnim moguća je i sadnja višegodišnjih vrsta. Važan segment u vođenju baštenskih zajednica jeste i upravljanje otpadom – organski otpad se najčešće kompostira, dok se neorganski odvaja i reciklira. Dozvoljeno je postavljanje samo montažnih, prizemnih objekata malih površina, sa svrhom zaklona od nevremena ili čuvanja alata. Korisnik koji ne održava svoju individualnu baštu, rizikuje isključivanje iz baštenske zajednice, gubitak prava na parcelu i slično. Baštovani iz kolektiva plaćaju neku vrstu najma ili takse za korišćenje, a ta sredstva služe za plaćanje tekućih troškova zajednice i infrastrukturno ulaganje.
Mogućnost sprovođenja poljoprivrednih aktivnosti u gradu često se zanemaruje, a cilj Ekonauta jeste da popularizuje ovu praksu.
Baštenske zajednice imaju višestruko pozitivno delovanje u odnosu na svoju okolinu i važan su deo uspostavljanja održivosti u gradu. Zajedno sa drugim zelenim i otvorenim površinama rešavaju različite tipove izazova u životnoj sredini i čine deo zelene infrastrukture. Baštenske zajednice pružaju širok dijapazon usluga ekosistema, kao što su prečišćavanje vode, poboljšanje kvaliteta vazduha, obezbeđivanje prostora za rekreaciju i prilagođavanje klimatskim promenama. Ova mreža zelenih ili plavih, vodnih, oblasti može da unapredi ekološke uslove, a samim tim i da deluje pozitivno na zdravlje i kvalitet života građana. Time se takođe podržava zelena ekonomija, kreiraju mogućnosti za zaposlenje, a kroz povezivanje staništa biljnih i životinjskih vrsta razvija se i biodiverzitet.
Zbog svih benefita po prirodu i društvo, Ekonaut preduzimaće i u budućnosti odgovarajuće aktivnosti kako bi šira javnost prepoznala važnost ove prakse.
„Udruženje Ekonaut će nastaviti da radi na predstavljanju i istraživanju koncepta baštenskih zajednica kroz organizovanje javnih događaja, predstavljanje primera dobre prakse iz inostranstva i podsticanje osnivanja baštenskih zajednica u Beogradu kao vrste gradske komunalne usluge dostupne svima koji nemaju svoju baštu. Sa partnerima i saradnicima fokusiraćemo se na konkretne javne politike, te kroz saradnju sa stručnjacima i građanima pokušati da doprinesemo realizaciji sistemskog rešenja za upravljanje površinama koje nisu privedene nameni, a mogu da imaju brojne koristi za lokalne zajednice i grad u celini. Iako se projekat odvija u Beogradu, dobrodošle su i inicijative iz drugih gradova u Srbiji koje bi mogle da imaju koristi od ovih aktivnosti i kojima bi pružili podršku i uspostavili saradnju”, zaključila je Sabina.
