Foto: Flickr / Alliance of Bioversity International and CIAT / CC BY 2.0
Krčenje šuma u Brazilu na putu je da padne na najniže nivoe u istoriji za samo jednu do dve godine, kazao je prošle nedelje rukovodilac brazilske agencije za zaštitu životne sredine, Rodrigo Agostino, a prenosi Rojters.
Otkako je u januaru ove godine na vlast stupio Luiz Inasio Lula da Silva, unapređeni su napori za očuvanjem tamošnjih šumskih kapaciteta i prirode. Prethodni predsednik Brazila, Žair Bolsonaro, vodio je potpuno drugačiju politiku zbog čega je deforestacija 2021. dostigla vrhunac u proteklih 15 godina.
Za vreme Bolsonarove vladavine, Amazonija se suočavala sa ogromnim uništavanjem u korist razvoja poljoprivrede. Sa druge strane, Lula planira da do kraja decenije zaustavi krčenje ove međunarodno važne prašume.
Plodovi rada Luline administracije već se vide: u prvih šest meseci godine nestanak Amazonije smanjio se za 34%.
Kako pokazuju zvanični podaci, od jula prošle do jula ove godine, deforestacija Amazonije u Brazilu pala je na 9.001 kvadratnih kilometara. Ovo je najmanja godišnja iskrčena površina od 2018. kada je Bolsonaro imenovan za nacionalnog lidera.
Ipak, stope destrukcije prašume su i dalje duplo više u odnosu na 2012. kada je nestalo 4.571 kvadratnih kilometara pod stablima, što je najmanje zabeleženo do sada.
Kao najveća prašuma na svetu koja se proteže na 6,7 miliona kvadratnih kilometara, Amazonija u drveću skladišti ogromne količine ugljenika koje prema nekim procenama, idu preko 150 milijardi tona. Oko 60% njene teritorije leži upravo u Brazilu.
Uprkos tome što, zajedno sa brazilskom, i kolumbijska vlada planira da okončaju krčenje Amazonske prašume u okviru svojih granica do 2030, na tom polju nije postignut međunarodni dogovor.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Aktuelna situacija u Amazoniji razotkriva zbog čega je bitno da se preduzmu akcije u svrhu njenog spasa: zbog besomučne eksploatacije drveća, pogoršane antropogenim klimatskim promenama i prirodnim fenomenom El Ninjo, Amazonija se ove godine suočava sa rekordnom sušom.
U pojedinim delovima, dubina Ria Negra – pritoke Amazona – prošlog meseca iznosila je svega 12,7 metara, a to je nikada niži vodostaj za 120 godina koliko traju merenja. Povrh toga, zbog temperatura vode, koje su se približile 40 °C, u jezeru Tefe uginulo je preko 150 delfina.
Ovo su samo neki od pokazatelja poražavajućeg sušenja Amazonije, izazvanog pre svega ljudskim aktivnostima.
Prema upozorenjima naučnika, već postoje rani signali da se prašuma približava tzv. tački preokreta, a u slučaju da se ona prekorači, ogromni delovi Amazonije, koje sada prekrivaju bogate krošnje, mogli bi da se transformišu u sušne savane.
