Foto: Flickr / UNclimatechange
Dvadeset osmi po redu Klimatski samit Ujedinjenih nacija (COP28), koji se održava od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, donosi nam zavet koji bi mogao da transformiše elektromrežu širom sveta: naime, preko 120 zemalja obećalo je da će utrostručiti globalne kapacitete obnovljivih izvora do kraja decenije.
Među potpisnicama nalaze se Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija, Nemačka, Ujedinjeni Arapski Emirati, ali i Srbija.
Već prvi dan ovogodišnjeg COP-a obeležilo je jedno prijatno iznenađenje: delegati su se usaglasili oko toga da se konačno pokrene fond za gubitke i štetu, namenjen siromašnim zemljama kako bi pokrile troškove posledica klimatskih promena koje uveliko osećaju na svojim teritorijama.
Razlog zbog kojeg je ovakav rasplet događaja neočekivan leži u tome što se odluke ovakvih razmera obično donose u poslednji čas – nakon višednevnih, danonoćnih pregovora u konferencijskim salama i tematske plenarne sednice.
„Danas smo postigli istorijski dogovor”, kazao je aktuelni predsednik COP-a, Sultan Al Džaber, koji se nalazi na poziciji izvršnog direktora u Nacionalnoj naftnoj kompaniji iz Abu Dabija (ADNOC).
Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija odmah su saopštile da će za fond izdvojiti zbirno 400 miliona dolara. Dok su se domaćin skupa, Ujedinjeni Arapski Emirati, i Nemačka obavezali na izdvajanje po 100 miliona dolara.
Manje razvijene nacije nalaze se na ozbiljnom udaru klimatskih promena i suočavaju se sa sve učestalijim, dugotrajnijim i razornijim vremenskim ekstremima. Ideja da u saniranju gubitaka i štete treba da im pomognu razvijenije države rodila se još pre tridesetak godina.
Iako su temelji postavljeni još prošle godine na COP27 u Šarm el Šeiku, priča je svoj epilog u vidu zvaničnog pokretanja fonda dobila tek sada. Publika je postignuti dogovor vlada pozdravila gromoglasnim aplauzom, a nada se da će on poslužiti kao zamajac za još sveobuhvatniju akciju učesnica.
COP28 je najveći događaj ove vrste u skoro trideset godina dugoj istoriji organizovanja COP-ova. Bez obzira na masovnost, sa konferencije izostaju dva izuzetno bitna politička lidera: američki predsednik Džo Bajden i kineski predsednik Si Đinping.
Zvanična lista učesnika uključuje preko 100 hiljada imena, a od toga je oko 3 hiljade najavilo online uključenje, dok 97 hiljada prisustvuje događaju uživo, u Dubaiju.
Prema statistici medija specijalizovanog za klimatske promene Carbon Brief, ovo je duplo veći broj prisutnih na mestu zbivanja u odnosu na prethodni najmasovniji skup – COP27.
Od 1,5 °C smo udaljeni samo minut do ponoći
Svet je danas, u proseku, za 1,2 °C topliji nego u predindustrijsko doba, a COP28 održava se u godini koja će gotovo izvesno postati najtoplija u istoriji merenja. U ovoj delikatnoj situaciji, veće klimatske ambicije su nesumnjivo potrebne.
„Kilometrima smo udaljeni od ostvarenja Pariskog sporazuma”, upozorio je generalni sekratar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, „i samo minut do ponoći od mogućnosti ograničenja porasta temperature na 1,5 °C.”
Planeta je trenutno na putu da se zagreje za između 2 i 3 °C do 2100. godine. Napuštanje nafte, uglja i gasa je od suštinske važnosti kako bismo ove projekcije sačuvali u okviru vrednosti koje su definisali naučnici.
Međutim, izgleda da čovek koji se nalazi na čelu Klimatskog samita 2023. sumnja u nauku.
Guardian je početkom ove nedelje objavio izjave Sultana Al Džabera, koje se graniče sa poricanjem antropogenih klimatskih promena – on je jednom prilikom kazao da „ne postoje naučna saznanja” koja pokazuju da fosilna goriva treba da se odbace da bi se globalno zagrevanje zaustavilo na 1,5 °C.
Naravno, nedugo zatim usledio je pokušaj razvodnjavanja prethodno rečenog. U odgovoru na Guardian-ove navode, Al Džaber je izjavio sledeće:
„Poštujem nauku u svemu što radim. Nekoliko puta sam rekao da smo, kao predsedništvo COP28, principe i strategiju skupa upravljali prema nauci. Uvek smo sve zasnivali na nauci, na činjenicama – svaki korak na putu.”
„Iznova i iznova govorim da je postepeno smanjivanje i ukidanje fosilnih goriva neizbežno. U stvari, to je neophodno”, zaključio je Al Džaber.
Možda očekivano, ali ovo nije jedina kontroverza koja prati COP28, organizovan u jednom od centara naftne industrije. Pred sam početak skupa u javnost su isplivali uvidi BBC-a u procurele dokumente prema kojima su domaćini, u sklopu razgovora o klimi, planirali da sa ukupno 15 nacija razgovaraju i o razvoju prljavih energenata.
Uprkos tome što je Sultan Al Džaber u međuvremenu demantovao i ove optužbe, predsedništvo se nesumnjivo nalazi pod velikim pritiskom da se, pod njihovim vođstvom, dođe do opipljivih rezultata na polju borbe protiv klimatskih promena.
Da li će COP28 rezultovati sporazumom o napuštanju fosilnih goriva?
Sudeći prema drugom nacrtu, u finalnom dokumentu konferencije u Dubaiju mogao bi da se nađe poziv pregovarača na „ispravno i pravedno” napuštanje fosilnih goriva.
Ipak, ovaj sporazum mogao bi da ide u još dva smera: druga opcija poziva na ubrzavanje napora, a u trećoj nema ni pomena napuštanja fosilnih goriva.
Učesnici tek treba da probaju da pronađu zajedničku viziju budućnosti energetske tranzicije, a prvu fazu pregovora iskoristili su kako bi postavili osnove za jednu od najzahtevnijih tema oko kojih treba da se slože.
Glavni na listi prljavih energenata koje bi trebalo da ostavimo za sobom jeste ugalj kao najveći uzročnik porasta temperature.
Sedam zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, pridružile su se koaliciji sa fokusom na postepeno ukidanje uglja u proizvodnji struje do 2030. Pored jednog od ključnih svetskih emitera, ovoj grupi pridružile su se i Češka, Norveška i Island.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naposletku, u Dubaiju se ne priča samo o izazivačima problema klimatskih promena, već i o rešenjima – dekarbonizaciji energetskog sistema i uštedi energije. Ukupno 123 zemlje obećale su da će do 2030. utrostručiti globalne kapacitete obnovljivih izvora i udvostručiti energetsku efikasnost.
Jedna od istaknutih zemalja koje nisu podržale ovu inicijativu je Kina koja poslednjih godina beleži impresivne uspehe na polju energetske tranzicije premda zadržava titulu najvećeg zagađivača ugljen-dioksidom na svetu.
Kako bi se osujetio porast temperature preko 1,5 °C, čime će se izbeći katastrofalni scenariji klimatskih promena, obnovljivi izvori treba da se uvećaju sa aktuelnih 3.600 gigavata (2022) na 11.000 gigavata do 2030. Stoga je pohvalno da je ovaj dogovor među onima sa najvećom podrškom na COP28.
„U granicama Republike Srbije su osetne klimatske promene, naša zemlja se bori sa visokim prosečnim temperaturama, iznad globalnog proseka”, istakao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u toku svoje jednodnevne, prošlonedeljne posete Dubaiju.
On je rekao da projekcije kažu da ćemo, ako se ovako nastavi, do kraja veka imati povećanje od čak 5 °C.
Ali promene klime na svojoj koži osetimo već sada, a predsednik je naveo jednu od malo očekivanih – prve tropske oktobarske noći u našoj zemlji. „Zbog toliko visoke temperature u oktobru i dalje računamo štetu koju je suša nanela našoj privredi prošle godine, a oluje su nanele i velike štete u našim gradovima.”
Prema Vučićevim rečima, potreban je brz odgovor na pretnju klimatskih promena i Vlada Srbije je čvrsto posvećena tome.
„Naša je ambicija da se ostvare dugoročni ciljevi Pariskog dogovora, što je osnova da bi se ostvarila vizija do 2050. godine”, naveo je predsednik Vučić i dodao da naša zemlja teži da postane društvo sa niskim emisijama ugljen-dioksida i konkurentna ekonomija koja će građanima omogućiti nove zelene poslove i društvo koje je otporno na klimatske promene.
