U vrlo verovatno najtoplijoj godini u istoriji merenja, otvaranje Klimatskog samita obeležile kontroverzne izjave

Foto: Flickr / UNclimatechange

Uprkos imenu, Olimpijski stadion u Bakuu nikada do sada nije ugostio olimpijce.

Ali ove godine ugošćava istaknute lidere i diplomate iz 195 država sveta, nevladine organizacije, aktiviste, naučnike… I to u sklopu dvadeset devetog Klimatskog samita Ujedinjenih nacija (COP29): umesto fudbalskih utakmica, najveći stadion u Azerbejdžanu naredne dve nedelje biće poprište najvažnijih pregovora o našoj budućnosti na sve toplijoj planeti.

Događaj je svečano otvoren juče, 11. novembra, a trajaće do 22. novembra.

Kao i prošle godine kada su Klimatskim samitom predsedavali Ujedinjeni Arapski Emirati, zemlja-domaćin je jedna od vodećih svetskih proizvođača nafte i gasa. A po svemu sudeći, njihov stav prema fosilnim gorivima je u suprotnosti sa ciljem skupa, odnosno kontradiktoran borbi protiv klimatskih promena.

Nafta i gas su „dar od Boga”, kazao je predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, na ceremoniji otvaranja.

U svom govoru, Alijev je prozvao zapadne države zbog njihovih „dvostrukih aršina, navike da podučavaju druge zemlje i političkog licemerja”.

Pozdravne reči na godišnjim konferencijama o klimatskim promenama retko sadrže tako otvorenu odbranu fosilnih goriva, praćenu političkim napadima, pogotovo kada je reč o zemlji-domaćinu, prenosi Politico.

„Kao predsednik COP29, naravno, snažno ćemo se zalagati za zelenu tranziciju i to i radimo”, naglasio je Alijev. „Ali istovremeno, moramo biti realistični.”

Azerbejdžanski predsednik izgleda ima nešto drugačiju perspektivu na „realizam” u odnosu na naučnike. A naučna zajednica nas već decenijama unazad upozorava na posledice klimatskih promena koje smo i ove godine, obeležene vremenskim ekstremima, osetili.

Ali i dalje od toga… Prema nedavno objavljenom saopštenju Svetske meteorološke organizacije, 2024. je na putu da postane najtoplija ikada zabeležena godina, nakon što smo u periodu od januara do septembra privremeno premašili prag o zauzdavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C.

O čemu će se pregovarati na COP29?

Okosnica razgovora delegata u Bakuu biće – novac.

Tokom ovogodišnjeg Klimatskog samita nacije će tragati za novim iznosom finansijske pomoći za zemlje u razvoju kako bi se ublažile uticaje klimatskih promena. Prethodno obećanje o izdvajanju sto milijardi dolara godišnje, dogovoreno 2009, ističe krajem godine. Povrh toga, države sa visokim dohotkom kasnile su sa njegovim ispunjenjem, a suma se ocenjuje kao dramatično manja u odnosu na potrebe.

Šef Ujedinjenih nacija za klimu, Sajmon Stil, poručio je pregovaračima da je postavljanje tog cilja ključno za dobrobit svih nacija, uključujući i one najbogatije i najmoćnije.

„Hajde da se odreknemo bilo kakve ideje da je klimatsko finansiranje davanje u dobrotvorne svrhe”, rekao je Stil. „Klimatske promene utiču na svakog pojedinca na svetu na ovaj ili onaj način.”

Naposletku, on je pozvao na korenite reforme globalnog finansijskog sistema koje su, prema njegovom mišljenju, ključne za efikasnu klimatsku akciju.

Jedan od predvodnika ovog poduhvata treba da budu Sjedinjene Američke Države (SAD) kao najveći emiter ugljen-dioksida kroz istoriju.

Ipak, u januaru naredne godine na mesto američkog predsednika ponovo stupa Donald Tramp koji je u prvom mandatu 2017. godine povukao SAD iz Pariskog sporazuma o zauzdavanju globalnog zagrevanja, umanjujući tako doprinos najvećeg krivca za klimatske promene u ublažavanju trenutno najozbiljnijeg globalnog izazova.

Budući predsednik najavljuje ponavljanje istog scenarija, a to bi posledično moglo da omete klimatsku akciju. Po drugi put.

Tračak optimizma nude izjave američkog izaslanika za klimu Džona Podeste. On je istakao da vlade zadrže nadu u obećanje SAD-a da će se boriti protiv globalnog zagrevanja, dodavši da Tramp može da uspori, ali ne i da zaustavi, prelazak sa fosilnih goriva.

Klimatski samiti organizuju se svake godine počev od 1995. kada je prvi COP upriličen u Berlinu. Do sada su se konferencije održavale u gradovima poput Buenos Airesa, Marakeša, Nju Delhija, Kankuna i Glazgova.

Dok čekamo rezultate iz Bakua, jedno je sigurno: vremena je sve manje.