Skoro tri od četiri osobe na planeti u narednih dvadeset godina mogle bi da se suoče sa rapidnim povećanjem ekstremnih temperatura i padavina ukoliko svet nastavi da oslobađa gasove koji zagrevaju atmosferu dosadašnjim tempom.
To je oko 5,6 milijardi stanovnika.
Sa druge strane, ako se emisije drastično smanje, u skorijoj budućnosti rizik od ekstremnog vremena nadvio bi se nad oko 20% globalne populacije, odnosno 1,5 milijardi ljudi.
Ipak, to je najbolji scenario i odvija se pod premisom ambicioznog ublažavanja klimatskih promena koji – barem trenutno – ne predstavlja našu realnost.
Ovo pokazuju rezultati novog istraživanja koji je predvodio vodeći norveški institut za istraživanje klime CICERO uz podršku Univerziteta u Redingu (inače, upravo sa tog univerziteta dolazi naučnik koji je izumeo klimatske štrafte, profesor Ed Hokins).
U svetlu globalnog zagrevanja, izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva, vremenski uslovi na koje smo navikli ubrzano se menjaju.
Ipak, jedno bitno pitanje ostaje nedovoljno istraženo: koliko su ove promene zapravo brze u različitim zemljama?
Koristeći različite simulacije klimatskih modela, studija otkriva da će – u slučaju visokih emisija – veliki delovi tropskih i suptropskih područja, a koje naseljava 70% čovečanstva, doživeti snažne kombinovane promene ekstremnih temperatura i padavina u predstojećim decenijama.
U prognozama dominiraju temperaturni ekstremi, pri čemu će većina ljudi doživeti neuobičajene stope zagrevanja. Ipak, primetan je i trend povećanja ekstremnih padavina, a u tome se, između ostalog, ističu južna i istočna Azija i ekvatorijalna Afrika.
Mnogi od pogođenih regiona, u kojima se predviđaju najbrže promene, zahvataju zemlje sa niskim prihodima koje su posebno osetljive na uticaje ekstremnih vremenskih prilika.
Nažalost, kako se navodi, neke od tih promena neizbežne su čak i ako dođe do velikog smanjenja emisija.
Uz snažne napore da se porast temperature zauzda u skladu sa Pariskim sporazumom, oko petine čovečanstva bilo bi ugroženo (1,5 milijardi ljudi). Najozbiljnije posledice bile bi ograničene na Arapsko poluostrvo i jug Azije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Jedini način da se izborimo sa ovim jeste da se pripremimo za situaciju sa mnogo većom verovatnoćom ekstremnih događaja bez presedana, već u narednoj deceniji ili dve”, zaključuju autori, zabrinuti oko potencijalnih smrtnih ishoda usled klimatskih promena, npr. tokom toplotnih talasa ili poplava poput aktuelnih u centralnoj i istočnoj Evropi.
Dakle, pored ambicioznije borbe protiv klimatskih promena, ovi naučni nalazi trebalo bi da nas podstaknu i na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
