Od ove godine, Francuzi su u obavezi da kompostiraju organski otpad iz svojih domova

Bio-otpad mogu da kompostiraju kod kuće i iskoriste npr. u bašti, kao i da ga proslede na posebna mesta za prikupljanje organskog otpada u svojoj opštini kako bi se od njega proizvodio biogas ili zamena za veštačka đubriva

Foto: Flickr / Alachua County

U Francuskoj su 1. januara 2024. stupila na snagu pravila koja obavezuju sve građane da organski otpad iz svojih domova kompostiraju. To znači da ostaci od hrane, kore od povrća, namirnice kojima je istekao rok trajanja i otpaci iz bašte treba da se nađu u posebnim kantama za kompostiranje.

Domaćinstva i biznisi mogu da biraju između dve opcije: da organski otpad kompostiraju samostalno u sopstvenim komposterima ili da ga proslede na mesta za njegovo prikupljanje u svojoj opštini.

Prethodno, obaveza odvajanja odnosila se samo na subjekte koji su u toku godine proizvodili preko pet tona bio-otpada. Sada to mora radi i prosečan stanovnik koji godišnje baci 82 kilograma kompostabilnog otpada.

U nadležnosti lokalnih vlasti jeste da obezbede domaćinstvima mogućnost i infrastrukturu za lako kompostiranje ili razdvajanje organskog otpada pomoću sredstava iz nacionalnog Zelenog fonda. Dok se ovaj poduhvat ne privede kraju, oni koji se ne povinuju novim obavezama neće biti kažnjavani. Ostaje da se vidi da li će u budućnosti pravila biti pooštrena.

Ali namera Francuske nije samo da se bacaju manje količine đubreta, već i da organski otpad dobije novi život: u slučaju da se kompostira u organizaciji nadležnih organa, bio-otpad će se koristiti za proizvodnju biogasa ili kao zamena za hemijska đubriva (čime će se smanjiti njihova proizvodnja).

Kompost je inače izvor hranljivih materija za zemljište, pa građani – ako kompostiraju u svom aranžmanu – ovim svojevrsnim prirodnim đubrivom mogu da nahrane biljke.

Sa druge strane, kada kompostiranje izostane, smeće završava ili na deponijama ili u spalionicama gde se oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte te se na taj način produbljuju klimatske promene.

Prema proračunima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), bio-otpadu se pripisuje udeo od 3% u ukupnim štetnim emisijama Evropske unije, pre svega zbog ispuštanja metana u procesu raspadanja na smetlištima.