Visoke temperature predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje i kvalitet života građana, a Barselona je smislila jednostavan i efikasan način da ih zaštiti. Širom ovog španskog grada postoje klimatska skloništa – to su posebni klimatizovani prostori gde ljudi mogu da se osveže i odmore od žege.
S obzirom na to da se širom severne hemisfere – od Slovenije i Hrvatske preko Španije i Francuske do Japana i Sjedinjenih Američkih Država – beleže veoma visoke temperature i padaju nacionalni rekordi za jun, ovo je svakako pozitivna praksa koju bi valjalo slediti.
Klimatska skloništa u Barseloni rade tokom najvrelijeg perioda godine, od 15. juna do 15. septembra, kada se asfalt najviše užari. Grad je za razvoj ove mreže iskoristio je postojeću infrastrukturu pa se ona nalaze u školama, muzejima, bibliotekama i parkovima, otvorena su kada i te ustanove. Međutim, s obzirom na to da se najtopliji deo dana u Barseloni dešava oko 3 sata popodne, u toku radnog vremena, Špancima i te kako znači što tamo mogu da se sakriju od vreline.
Iako su škole tokom letnjeg raspusta škole zatvorene, njihova specijalno dizajnirana dvorišta dostupna su javnosti.
U sklopu projekta rekonstruisano je ukupno 11 obrazovnih ustanova. U njihovim dvorištima sada se nalaze fontane za hlađenje, bašte i zeleni zidovi. A škole su dobile i tende, zaštitu od sunca i nove krovove za bolju ventilaciju.
Zahvaljujući grantu Evropske unije u vrednosti od 4 miliona evra i sredstvima grada u iznosu od 1 miliona evra, Barselona je takođe zasadila 74 stabla drveća i oko hiljadu kvadratnih metara trotoara pretvorila u zelene površine.
Tokom prošle godine broj klimatskih skloništa je više nego udvostručen – sa 70 na 163. Cilj povećanja njihovog broja bio je da skoro 90% stanovnika Barselone ima klimatsko sklonište udaljeno maksimalno 10 minuta peške. Grad ima 1,6 miliona stanovnika.
Pored ogromne praktične vrednosti, klimatska skloništa takođe poseduju i edukativnu funkciju. Grad kroz projekat nastoji da podigne svest ljudi o klimatskim promenama. Prema rezultatima istraživanja iz 2020. godine, skoro 9 od 10 ispitanika iz Španije smatra ovaj fenomen veoma ozbiljnim problemom. A klimatska skloništa dodatno naglašavaju izazove koji nastaju zbog promena klime.
Jedan od negativnih uticaja jesu i toplotni talasi koji u doba globalnog zagrevanja postaju sve češći, intenzivniji i dugotrajniji. Barselona, koja se odlikuje toplom i vlažnom klimom, bi u budućnosti mogla da se suoči sa dodatnih 30 dana sa temperaturama preko 30 °C, kao i sa porastom ekstremnih temperatura za 3,5 °C – na 42,8 °C.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se planeta sve više zagreva, rešenja poput klimatskih skloništa su veoma važna za borbu stanovništva sa toplotom i trebalo bi da se implementiraju širom sveta.
Ipak, ne treba izgubiti iz vida da je prvi korak u borbi protiv klimatskih promena zapravo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
