Južna Koreja teži karbonskoj neutralnosti do 2050. godine. A da li je to uopšte izvodljiv podvig za ovu naciju čiji energetski miks pretežno počiva na fosilnim gorivima? Novi projekat uliva nadu da jeste. Reč je o sistemu od preko 92 hiljade solarnih panela u obliku 17 cvetova koji plutaju na vodi.
Južnokorejska plutajuća solarna elektrana, snage 41 MW, jedna je od najvećih na svetu i izgrađena na jugu zemlje na veštačkom jezeru dugačkom 19 kilometara. Prema tvrdnjama izvođača radova, kompanije Hanwha Solutions, ovi solarni cvetovi mogu da proizvedu dovoljno električne energije za napajanje 20 hiljada domaćinstava. Pored generisanja čiste energije, imaju još jednu pozitivnu stranu, a to je smanjenje isparavanja.
U projekat je bilo uključeno i lokalno stanovništvo
Nesvakidašnji oblik elektrane zahtevalo je lokalno stanovništvo kako bi prizor bio prijatniji za oko; nadaju se da će ovo doprineti popularizaciji njihovog mesta među turistima.
Interesantno je da je stanovnicima koji žive u okolini veštačkog jezera pružena prilika da i sami ulože novac u projekat izgradnje plutajuće solarne elektrane. Oko 1.400 Južnokoreanaca investiralo je otprilike 2,3 miliona evra – tako su pokrili oko 4% ukupnih investicionih troškova. Očekuju godišnje prinose od 10% u narednih 20 godina. Ovo je primer dobre prakse uključivanja lokalnog stanovništva u projekte razvoja obnovljivih izvora energije.
U realizaciji projekta korišćena je najnovija tehnologija, posebno prilagođena vodi, sa većom otpornošću na vlagu i toplotu. Hanwha Solutions trenutno radi na razvoju najveće plutajuće solarne elektrane u Južnoj Koreji, snage 63 MW.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Solarna energija, sa instalisanim kapacitetom od 21 GW, u ovoj azijskoj zemlji predstavlja vodeći obnovljivi izvor energije. Međutim, kako bi dosegla planirane neto-nulte emisije, neophodno je dodatnih 375 GW, navodi istraživački institut Green Energy Institute. Prema rečima predsednika Muna Džeina, Južna Koreja ima potencijal za razvoj dodatnih 9,4 GW plutajućih solarnih elektrana. To je ekivalentno snazi 9 nuklearnih reaktora.
U proizvodnji električne energije 2020. godine, zemlja se i dalje pretežno oslanjala na ugalj i gas, kao i nuklearnu energiju, a ispod 10% struje bilo je zelenog porekla, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
S obzirom na ambiciozne ciljeve Južne Koreje vezane za dostizanje karbonske neutralnosti u narednih tridesetak godina, ali i zakonske propise koji demotivišu razvoj obnovljivih izvora na zemljištu zbog manjka slobodne teritorije, zanimljivo je pratiti kako će tamošnja energetska tranzicija nastaviti da se odvija.
