Klimatske promene doprinose rastućim koncentracijama metana u većoj meri nego što je to očekivano, otkrili su istraživači sa Tehnološkog fakulteta Nanjang iz Singapura. Uzrok ovog trenda je veće i brže zagrevanje planete, te je neophodno hitna akcija u zauzdavanju daljeg porasta kako atmosferskog metana, tako i temperature.
Naučnici su pomoću seta podataka iz poslednjih 40 godina proučavali efekte promene temperature i obrasca padavina na koncentracije metana u atmosferi, došli su do saznanja da Zemlja oslobađa više i uklanja manje metana u odnosu na pređašnje procene.
Oko 40% emisija ovog gasa sa efektom staklene bašte dolazi iz prirodnih izvora kao što su tresetišta, dok su za preostalih 60% odgovorni ljudi – i to kroz eksploataciju fosilnih goriva, uzgajanje goveda, navodnjavanje pirinčanih polja i odlaganje otpada na deponije.
Bez obzira na pandemiju i usporavanje industrijskih aktivnosti, u protekle dve godine beležilo se nikada brže povećanje atmosferskog metana. Ovo je naučnike navelo na trag da objašenjenje možda leži u prirodi.
„Kroz posmatranje podataka iz četiri decenije, otkrili smo da bi priroda mogla da proizvodi više, a upija manje, metana nego što smo to prethodno mislili”, kazao je istraživač Čeng Čin-Hsien.
Naučni tim je zaključio da uticaj klimatskih promena na povećanje metana može da bude i 4 puta veći nego što je to procenjeno u poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). U praksi to izgleda tako što rastuće temperature pomažu u proizvodnji ovog štetnog gasa – npr. tako što ubrzavaju aktivnost mikroba u močvarnim područjima, dok istovremeno usporavaju proces njegovog odstranjivanja – npr. kroz veći broj požara.
Čin-Hsien je upozorio da bi aktuelno povećanje metana moglo da bude posledica promena klime koje su se odigrale decenijama ranije, što znači da ćemo posledice trenutnog porasta temperature osetiti tek mnogo kasnije.
„Naši rezultati pokazuju da je povezanost metana i klimatskih promena potcenjena. I dalje treba mnogo da učimo o kompleksnim interakcijama koje izazivaju promene klime. Poruka ove studije je jasna i odražava ono na šta su naučnici pozivali poslednjih godina – kako bismo se izborili sa klimatskim promenama, moramo da smanjimo i emisije metana, pored emisija ugljen-dioksdia”, predočio je profesor Sajmon Redfern.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Koncentracije metana su se od predindustrijskog doba do danas uvećale preko 2,5 puta, sa 722 ppb na 1908,5 ppb.
Uprkos tome što ovaj gas „živi” samo dvadesetak godina i što su njegove količine u vazduhu gotovo dvesta puta manje od ugljen-dioksida, njegov ukupni doprinos globalnom zagrevanju se u IPCC izveštaju procenjuje na jednu trećinu – dok se ugljen-dioksidu pripisuje jedna polovina. To je pre svega zbog toga što ima i do 84 puta veću moć zagrevanja.
Prošle godine u Glazgovu više od 100 zemalja sklopilo je dogovor o smanjenju emisija metana za 30% do 2030.
