Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džoa Bajdena u ponedeljak prošle nedelje, 13. marta, odobrila je kontroverzno bušenje nafte na Aljasci. Ovaj čin naišao je na ogromno negodovanje javnosti koje se ispoljava kroz online aktivizam, potpisivanje peticija i pokretanje tužbi.
Imajući u vidu Bajdenovu reputaciju kao prvog američkog predsednika koji vodi računa o klimatskim promenama i njegovo demokratsko uporište, stanovništvo se sada oseća iznevereno.
Projekat naftne kompanije Konoko Filips, pod imenom Vilou (Willow), vredan je 8 milijardi dolara i mesecima čeka zeleno svetlo nadležnih organa. Planira se vađenje nafte na Severnoj padini Aljaske u sklopu Nacionalnih naftnih rezervi koje su u vlasništvu federalne vlade. I na tom polju predsednik krši prethodno data obećanja o zaustavljanju bušenja na javnom zemljištu.
Površina na kojoj se očekuje eksploatacija sadrži i do 600 miliona barela nafte, ali bi moglo da prođe nekoliko godina dok ne stigne do tržišta s obzirom na to da neophodna infrastruktura tek treba da se gradi.
Međutim, ostaje pitanje da li će do toga doći bez obzira na dozvolu vlasti.
Vlasti odobrile, stanovništvo se buni
Iako određene deo starosedelaca Aljaske podržava projekat uz argument da će on ovom regionu doneti preko potreban izvor prihoda koji bi mogao da se usmeri na zdravstvo i obrazovanje, ne dele svi njihov stav.
Starosedeoci koji žive u blizini planiranog projekta, uključujući gradske čelnike i pripadnike plemena iz sela Nuiksut, veoma su zabrinuti kako će se Vilou odraziti na njihovo zdravlje i stanje životne sredine.
Gradonačelnica Nuiksuta, Rozmari Ahtuangaruak, u nedavnom ličnom obraćanju ministarki unutrašnjih poslova Deb Haland napisala je da se tamošnji stanovnici zalažu za „nultu industrijalizaciju Arktika”.
Ali nezadovoljstvo se preliva i na ostatak države: preko milion protestnih pisama poslato na adresu predsednikovog kabineta, a peticiju za zaustavljanje projekta je potpisalo preko 4,5 miliona uzrujanih građana.
Prema procenama same administracije, bušenje nafte na Aljasci proizvodiće na godišnjem nivou i do 9,2 miliona tona ugljenika, produbljavajući problem globalnog zagrevanja. To je ekvivalentno vožnji dva miliona automobila na gas. U periodu od 30 godina kumulativne emisije premašile bi 270 miliona tona ugljenika.
Prema tekstu peticije, projekat Vilou bi emitovao veće količine gasova koji zagrevaju atmosferu od 99,7% jedinstvenih nacionalnih izvora.
Korisnici društvene platforme TikTok, a pogotovo mladi ljudi, danima unazad objavljuju videe o tome koliko ih eventualni razvoj projekta Vilou besni i rastužuje i upozoravaju na posledice. Pregledi sadržaja označenog natpisom StopWillow premašili su pola miliona.
Za implementaciju projekta Vilou, koji je originalno odobrio Donald Tramp 2020. godine, prvobitno je dozvoljeno pet lokacija. Džo Bajden je njihov broj smanjio na tri, što pokriva 90% kompanijskih želja za naftom, a broj bušotina biće oko 200.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako navodi medijska kuća CNN, Bajdenov kabinet osetio je da su im, kada je u pitanje problematični projekat, vezane ruke s obzirom na to da je kompanija Konoko Filips imala važeće dozvole za eksploataciju nafte na Aljasci.
Političari su ocenili da zakonski gledano sudovi, ne bi dozvolili potpuno odbijanje projekta Vilou ili drastično smanjenje kapaciteta. Da su nastavili da insistiraju na tome, mogli bi da se suoče sa pravnim akcijama Konoko Filipsa, kao i sa visokim kaznama.
Ministarka Haland je ovim povodom postavila snimak na Tviter u kome je projekat nazvala teškim i složenim problemom nasleđenim od Trampove administracije.
Uprkos tome što se nedeljama unazad insistiralo da će ovo biti nezavisna odluka ministarstva unutrašnjih poslova, više izvora je za CNN navelo da to nije bio slučaj. Odluka je, prema njihovim ocenama, bila obojena politikom i zakonima, a ne usmerena na životnu sredinu i klimatske promene.
Nadležni organi su možda privremeno izbegli suđenje sa kompanijom Konoko Filips, ali sa starosedeocima i aktivistima nisu.
Naime, u svetlu skorašnjih događaja, advokatska firma Trustees for Alaska i pravna grupa za zaštitu životne sredine Earthjustice podnele su dve odvojene tužbe protiv ministarstva unutrašnjih poslova i njegovih najvižih zvaničnika, Biroa za upravljanje zemljištem, Službe za ribe i divlje životinje i drugih agencija. Od sudije se zahteva zaustavljanje projekta Vilou.
Podnosioci tužbe smatraju da je analiza, u kojoj se zaključuje da aktivnosti neće značajno ugroziti životnu sredinu i doprineti klimatskim promenama, ima ozbiljne manjkavosti. Upozoravaju na uticaj koji bi projekat mogao da ima na ugrožene vrste koje naseljavaju Aljasku, a među kojima su i polarni medvedi.
Prema pisanju advokata, federalne agencije nisu uzele u obzir kako će porast emisija gasova sa efektom staklene bašte uticati na preživljavanje i oporavak vrsta koje zavise od leda i na njihovo ključno stanište.
I ekolozi i kompanija Konoko Filips trkaju se sa vremenom. Da bi se izgradila glavna infrastruktura za projekat Vilou, neophodni su zaleđeni putevi zbog čega to može da se radi isključivo tokom hladnih zimskih meseci koji bi mogli da se završe negde u aprilu.
Ako grupe uspeju da dobiju sudsku zabranu ili ponište zapisnik o odluci, to bi moglo da odloži sproveđenje za najmanje godinu dana.
