„Gotovo 27% teritorije Srbije je izuzetno pogodno i pogodno za postavljanje solarnih elektrana”, izjavio je Nikola Mladenović iz Centra za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG), na predstavljanju publikacije „111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji” o potencijalima solarne energije u Srbiji, koja je pripremljena u okviru mreže Klimatski forum.
Cilj studije je da pruži praktične informacije o primeni solarnih Sistema i sastoji se iz četiri segmenta: osnovni podaci o solarnoj energiji i tehnologijama koje se najviše koriste, potencijal solarne energije u Srbiji, kratak prikaz neophodnih koraka u procesu instalacije solarnih sistema, i primere uspešnih projekata primene solarnih sistema u Srbiji, navela je Tijana Jakovljević iz CRNOG-a.
„Urađeno je posebno istraživanje koje je podrazumevalo primenu otvorenih satelitskih i geoprostornih podataka i njihovu obradu u geografskim informativnim sistemima, uključen je veliki broj parametara, a najveći izazov je bila dostupnost podataka, kao i nedostatak određenih podataka koji bi omogućili još preciznije sagledavanje celokupne slike i parametara potrebnih za što efikasnije iskorišćenje ovih sistema”, dodao je Nikola Mladenović.
Studija je u celosti dostupna na: https://cuzs.org.rs/klima-docs/111-pitanja-i-odgovora-o-solarnoj-energiji.pdf
Solarna energija kao odgovor na energetsku krizu
Nakon predstavljanja studije održana je i panel diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici dve studije slučaja koje su se našle u publikaciji – Đorđe Samardžija, vlasnik solarne elektrane u blizini Čačka i Aleksandar Jakovljević, vlasnik hladnjače „AB Prom”.
„Mi smo, uz pomoć finansija iz IPARD fonda, instalirali kapacitete od 600kW na ukupno 10 krovova, što je tačno 1978 postavljenih panela. Elektrana je počela sa radom u avgustu, i ono što mogu da kažem je da smo već u septembru uspeli da prepolovimo račun za struju koji je bio 3 miliona dinara. Ja sam to video kod kolega u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, i ako se njima isplatilo, nije bilo razloga da se ne isplati i nama”, rekao je Aleksandar Jakovljević.
„Naša ideja je bila da napravimo elektranu kapaciteta 30kW, iako je mogla biti veća, kako bismo ponudili projekat, po principu ‘ključ u ruke’, koji može da se lako replicira u brojnim selima u Srbiji. Bilo nam je važno i da pokažemo da se ovakvi projekti, po principu energetske zadruge, mogu sprovesti i bez državnih subvencija”, naglasio je Đorđe Samardžija.
„Svim kolegama koji se bave ovim poslom bih preporučio upotrebu solarnih panela, obzirom da u periodu kada najviše trošimo energije za zamrzavanje voća i povrća, u julu i avgustu, istovremeno imamo najviše sunca, što je zaista korisno u našem slučaju. Vidim da sve veći broj kolega razmišlja o ovome, neki već pripremaju projekta i ugovore za izgradnju, i to je proces koji će brzo zaživeti kod nas”, rekao je Aleksandar Jakovljević.
„Donosioci odluka već godinama izbegavaju da donesu stratešku odluku da se proizvodi čista energija i da se svaki sledeći korak planira imajući tu odluku u vidu. Mislim da ćemo ubrzano videti sve veći broj ovakvih ideja i projekata, i da je važno imati u vidu i ceo ekološki aspekt ove priče, ali i decentralizaciju proizvodnje energije. Dugo se to pitanje guralo pod tepih”, dodao je Đorđe Samardžija.
Iako još uvek postoje nepoznanice oko načina saradnje sa EPS-om, kada su viškovi proizvedene struje u pitanju, zaključak diskusije je da solarni paneli daju značajnu korist, ali i fleksibilnost u proizvodnji „zelene” energije, kako u domaćinstvima tako i u privredi, pogotovo imajući u vidu i postojeću energetsku krizu i rast cena električne energije, a sagovornici su se složili da smo još uvek na početku, i da će biti potrebno još znanja i iskustva u primeni kako bismo sve više počeli da uspešno gradimo sisteme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije.
Ukoliko želite da pogledate čitav događaj, možete to uraditi na Facebook stranici Green Fest – Belgrade.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Izrada publikacije i panel diskusija su sprovedeni u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
