Letnje vrućine stavljaju naše granice izdržljivosti na brutalan test – ma koliko uživali u lepom vremenu, često bismo najradije ostali kod kuće sa uključenom klimom i kutijom sladoleda bez dna.
Ali nekada je izlazak napolje jednostavno neophodan.
„Visoke temperature najviše ugrožavaju starije, decu i hronične bolesnike”, kaže prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog Centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Kako naglašava naša sagovornica, pored navedenih osetljivih kategorija stanovništva, kada govorimo o uticaju klimatskih promena na zdravlje, ne smeju se zanemariti ni oni koji su visokim temperaturama izloženi na svojim radnim mestima.
„To su, pre svega, radnici na otvorenom: od komunalnih i građevinskih radnika preko uličnih prodavaca i poštara do poljoprivrednika i policajaca.”
Ekstremne temperature tokom leta 2022. odnele su u Evropi oko 60 hiljada života
Prošlo leto, kao najtoplije u dosadašnjoj istoriji merenja u Evropi, usled ekstremno visokih temperatura, odnelo je preko 60 hiljada života na našem kontinentu, procenio je međunarodni tim naučnika predvođen Institutom za globalno zdravlje iz Barselone. Medij specijalizovan za klimatske promene Carbon Brief, na osnovu ove studije, prenosi da 81 smrt u milion tokom prošle godine u Srbiji može da se poveže sa vrućinama, a smrtnost je znatno izraženija među starijim stanovništvom (64+ godina).
Ipak, negativne efekte po zdravlje ne uslovljava isključivo pozicija žive u termometru.
„Način na koji ljudski organizam reaguje na uslove mikroklime je složen – faktički, reč je o kombinaciji temperature sa vlažnošću i brzinom strujanja vazduha”, objašnjava Paunović.
„Primera radi, na visokoj vlažnosti od 60-70%, čak i spoljna temperatura veoma malo preko 30 °C može da prouzrokuje preterano znojenje, dehidrataciju i druge slične probleme. Sa druge strane, uz nižu vlažnost se i više temperature lakše podnesu.”
Nije uzaludno narodsko kazivanje: nije što je toplo, nego što je sparno, ono ukazuje na to da ljudi na svojoj koži uveliko osete ovaj fenomen.
Vrućine mogu izazvati zdravstvene posledice i kod potpuno zdravih osoba – posebno ako rade na otvorenom
Pojava se istražuje već decenijama, uz pomoć različitih metodologija. U Sjedinjenim Američkim Državama, meteorološka služba je definiše kroz tzv. toplotni indeks, koji je krajem sedamdesetih godina prošlog veka izumeo naučnik Robert Stedmen sa Univerziteta tehnologije u Teksasu.
Merenje je u načelu jednostavno i rezultati podsećaju na Real Feel podatke koje dobijate u vremenskim prognozama: u računicu se, pri toplim uslovima, na izmerenu temperaturu dodaje određeni broj stepeni na osnovu vlažnosti vazduha. Tako toplotni indeks na 32 °C, uz vlažnost od 75%, iznosi preko 39 °C.
Prema rečima prim. dr Elizabet Paunović, pri vrućinama ljudi mogu da iskuse niz zdravstvenih problema: od pregrevanja i glavobolje pa sve do nemogućnosti da telo uspostavi toplotnu ravnotežu i toplotnog udara.
„Sve su ovo simptomi koji i kod potpuno zdravih osoba, ako rade na otvorenom, mogu da izazovu ozbiljne poremećaje.”
U svetu koji se zagreva, toplotni talasi postaju učestaliji i intenzivniji. Naša zemlja se nalazi u posebno pogođenom području: srednja temperatura ovde se povećala znatno više od globalnog proseka – za 1,8 °C, ali posebno su toplija leta, tokom kojih je zabeležen porast temperature od čak 2,6 °C u odnosu na predindustrijski period.
Zaštita radnika načelno postoji u slovu zakona, ali u praksi nedostaje puno toga, počev od adekvatno obučenih inspektora
Mnoge zemlje širom sveta uvele su posebne zakone kojima se štite radnici na otvorenom tokom vrućina. S obzirom na ovdašnje klimatske prilike, i Srbija bi trebalo da preduzme slične korake.
Da li smo to i uradili?
„Jedna od obaveza poslodavca koju je sadržana u novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, a koja je postojala i u prethodnom propisu koji je ovu oblast uređivao, jeste da donese i akt o proceni rizika kojim se utvrđuju i načini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru, a u skladu sa novim propisom i rokovi za otklanjanje i smanjenje rizika”, navodi dr Mila Petrović, docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
„U tom smislu se kao rizik smatra i rad na visokim temperaturama.”
Kako ona ocenjuje, zaposleni – barem sa aspekta zakona – imaju pravo na odgovarajuću zaštitu ukoliko rade na vrućini, ali je jedino pitanje koliko se ona zaista i primenjuje:
„Ono što je u svakom slučaju nesporno jeste da zakonodavni okvir, kakav god on bio, nije garancija da će on zaista biti primenjen. U tom smislu, imajući u vidu deficitarnost inspekcije rada u pogledu broja inspektora rada kojim raspolaže, kao i u pogledu broja inspektora rada koji su obučeni baš u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, može se pretpostaviti da postoje poslodavci koji ovakvu svoju obavezu mogu zanemariti.”
Regulativa o zaštiti radnika na otvorenom postoji i u Severnoj Makedoniji
Prema mišljenju prim. dr Elizabet Paunović, status radnika na otvorenom kod nas predstavlja gorući problem koji nažalost nije dovoljno shvaćen.
„Tema zahteva multidisciplinarnost i saradnju više različitih institucija. Tu pre svih imate Upravu za bezbednost i zdravlje na radu koja bi po ovom pitanju morala tesno da sarađuje sa Ministarstvom zdravlja i institutima za javno zdravlje i za medicinu rada.”
Paunović ističe da bismo na tom polju mogli da se ugledamo na Severnu Makedoniju koju pohvaljuje kao regionalnu predvodnicu kada je reč o regulativi za zaštitu radnika na otvorenom.
„Doneti su pravilnici o zdravlju i bezbednosti na radu koji se specifično odnose na razne aspekte uticaja klimatskih promena. Sprovedene su masovne kampanje za podizanje svesti, ali i obuke radnika i poslodavaca kako bi prihvatili predložene mere. Naposletku, inspekcija rada vrši redovne kontrole.”
Ovaj paket, koji se uspešno implementira nekoliko godina unazad, rezultat je veće toplotne ugroženosti Severne Makedonije. „Ta muka ih je naterala na delanje”, konstatuje naša sagovornica.
prim. dr Elizabet Paunović
Sa druge strane, prim. dr Elizabet Paunović u Srbiji primećuje da se na zaštitu radnika u Srbiji ne obraća dovoljno pažnje. „Jako retko vidim adekvatno obučene radnike sa zaštitom na glavi, a na gradilištima opažam i nepravilnosti koje se ne odnose na visoke temperature, kao što je odustvo zaštitnog pojasa u radu na visinama.”
Međutim, u zvaničnim dokumentima nailazimo i na pozitivne poduhvate koji bi mogli da odjeknu i među radnicima na otvorenom.
„Institut za javno zdravlje Batut ima memorandum o saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom kod izdavanja upozorenja i javnozdravstvenih saveta kada su u pitanju toplotni talasi. Na taj način bi trebalo da se uspostavi saradnja u vezi sa poplavama ili vektorski prenosivim bolestima sa Upravom za veterinu.”
Kako zaštititi zdravlje radnika na otvorenom?
„Osnovne mere zaštite radnika na otvorenom jesu sprečavanje izlaganja temperaturama u najtoplijem delu dana i u skladu sa tim, prilagođavanje radnog vremena”, kaže prim. dr Elizabet Paunović. „Ako to na nekim radnim mestima nije moguće, recimo kod policije, onda treba da se radi u više kraćih smena kako bi se radnici češće smenjivali i odmarali.”
Dalje, treba da im se obezbede neograničene zalihe vode za piće i adekvatna odeća, kao i klimatizovane prostorije, zaštićene od sunca, za pravljenje pauza.
„Često zaboravljamo da je i indeks ultraljubičastog zračenja veoma visok zbog istanjenosti ozonskog omotača te da su rak kože uključujući i maligni melanom u porastu”, ističe doktorka. „Stoga radnicima na otvorenom treba da se omogući i ta vrsta zaštite – od zaštitnih šešira preko krema sa zaštitnim faktorom do pamučne, komotne odeće koja može često da se menja ako se oznoje.”
Ponekad na ulicama nailazimo na prizore radnika kako se samostalno dovijaju u borbi protiv sunca, primera radi postavljajući suncobrane iznad rupa u kojima rade. Kako objašnjava Paunović, adaptacija radnog mesta je svakako u određenim okolnostima moguća i poželjna, ali za to treba da budu odgovorni poslodavci i nadležni organi.
Bitno je i podizanje svesti radnika o posledicama rastućih temperatura. Posebno su ranjivi poljoprivrednici koji, kako ocenjuje naša sagovornica, predstavljaju sivu zonu za bezbednost i zaštitu na radu, od upotrebe pesticida do uticaja klimatskih promena. Njima treba pridružiti i druge samozaposlene pojedince, ali i radnike na „crno”, koji su takođe ogroman izazov.
„O tim ljudima niko ne vodi računa, pa je bitno da se nađe način i da se oni obuče i zaštite, između ostalog i od visokih temperatura.”
Problem radnika na otvorenom pri vrućinama je globalni – dokaz su skorašnji protesti
Uostalom, situacija je mnogo složenija od našeg nacionalnog konteksta.
Globalno zagrevanje sa razlogom nosi epitet „globalnog” – sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo je i nastavlja da zagreva čitavu planetu pa se radnici na otvorenom suočavaju sa sve nemilosrdnijim uslovima rada, bilo u Srbiji ili Sjedinjenim Američkim Državama.
Ono što je dobro jeste da sami radnici osvešćuju razmere poremećaja klime i potrebu da se, podstaknuto time, menja zakonodavstvo. Tako su u Vašingtonu nedavno održani protesti, a neke od parola bile su „Ljudi iznad profita” i „Rad ne sme da bude smrtna kazna”.
Rad na otvorenom zaista može da bude smrtonosan – u Sjedinjenim Američkim Državama je zbog izloženosti toploti preminulo 436 radnika u periodu od 2011. do 2021, odnosno preko 40 godišnje. Prema podacima tamošnje Službe za bezbednost i zdravlje na radu, između 50 i 70% smrtnih slučajeva desi se u prvih nekoliko dana rada u izuzetno toplim sredinama s obzirom na to da se telo vremenom aklimatizuje, postepeno se prilagođavajući na toplotu kojoj je izloženo.
Jedan četrdesetčetvorogodišnji putar u Italiji nije dočekao aklimatizaciju. On je stradao 11. jula kada su temperature u gradu Lodi, jugoistočno od Milana, premašile 40 °C.
Italijanske vrućine nastale su kao rezultat julskog toplotnog talasa Kerber koji je harao evropskim kontinentom. Ime je dobio po višeglavom psu iz grčke mitologije, zaduženom za čuvanje ulaza u Hadovo podzemno carstvo.
I baš poput mitološke zverke, i sam toplotni talas demonstrirao je sopstvenu neumoljivost i surovost, donoseći velike požare i rekordne temperature širom Evrope.
Ali putar nije bio jedina Kerberova žrtva – samo u Italiji, radeći na vrućinama tokom jula, preminulo je najmanje petoro ljudi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U svetlu rastuće ranjivosti na klimatske promene, ne tako daleko od italijanske „čizme”, dešava se bitna zakonodavna transformacija: Španija, koja proživljava sve češće i jače toplotne talase, najavila je potpunu zabranu rada na ekstremnim vrućinama za određene profesije poput poljoprivrede i čišćenja ulica.
Prim. dr Elizabet Paunović smatra da je, pored donošenja propisa i kontrola, izuzetno važno i edukovati građane o klimatskim promenama kojim svedočimo, kao i o njihovoj štetnosti.
„Navešću primer koji nema veze sa radnicima: jako retko u Srbiji danas viđate da bebe i deca obavezno nose platnene kape i šeširiće i da ne izlaze napolje u najtoplijem delu dana. To je nekada bilo uobičajeno uprkos tome što nije bilo ovoliko vruće, a sada na prste jedne ruke možete da prebrojite bebe i decu sa platnenim kapama i šeširićima.”
Prema tvrdnjama naše sagovornice, i zdravstveni sektor treba da izgradi kapacitete kako bi se adekvatno pripremio na sve izazove koje mu donose klimatske promene, kao što su veći broj hitnih slučajeva u talasima vrućina ili praćenja vektorski prenosivih bolesti.
Naposletku, čovečanstvo ne treba samo da se bavi smanjenjem štetnih emisija, već i adaptacijom na stanje koje smo već prouzrokovali – kako bismo se svi maksimalno zaštitili, bez obzira na našu starosnu dob i to da li radimo napolju ili unutra.
