Foto: Ljubaznošću Miodraga Tomića / Solarna elektrana u sklopu manastira Svetog Stefana u Lipovcu
Jutro je na Staroj planini. Obasjavajući neke od najlepših krajolika u Srbiji, Sunčevi zraci prelamaju se na staroplaninskim rekama i vodopadima, probijaju kroz guste krošnje drveća i razbuđuju tamošnje stanovništvo.
Ali ovde Sunčeva svetlost danas ima još jednu ulogu. Naime, ona obasjava i panele na konaku manastira Presvete Bogorodice u selu Visočka Ržana.
Ovo je jedan od ukupno deset manastira u našoj zemlji koji su izgradili solarnu elektranu i upisali se u registar kupaca-proizvođača.
Zbirna snaga svih deset manastirskih solarnih elektrana iznosi 207,6 kilovata, a pored manastira u Visočkoj Ržani, za ovaj oblik čiste energije do sada su se opredelili i manastir Žiča u blizini Kraljeva, manastir Svetog Stefana u Lipovcu, manastir Sukovo nedaleko od Pirota…
Naša zemlja ima tu sreću da se nalazi na prostoru koje dobija znatno veći broj časova sunčanih časova nego većina evropskih zemalja. Manastiri koji troše sunčane kilovat-časove pretežno su smešteni upravo u oblastima koje su najplodonosnije za solarne elektrane kod nas, na jugu i jugoistoku Srbije, što možete videti i na ovoj mapi.
Inspiraciju za izgradnju solarne elektrane otac Rafailo je doneo sa Svete gore
Dok potiču prvi zeleni kilovat-časovi iz ržanske solarne elektrane toga dana, starešina manastira Presvete Bogorodice, otac Rafailo, priseća se svog boravka na Svetoj gori.
„Video sam da se tamo struja dobija preko prirodnih izvora energije – kako solarnih elektrana, tako i vetrenjača kojih Grci takođe imaju dosta.”
U razgovoru sa portalom Klima101, otac Rafailo istakao je raznovrsne prednosti koje manastiru nudi energija Sunca:
„Solarna elektrana otvara mogućnost da kada nestane struje, možete da obavljate svoj posao i da ne zavisite od drugih. To je bio razlog zašto smo želeli i zašto smo postavili solarnu elektranu.”
Ipak, od rađanja ideje o solarnoj elektrani u manastiru Presvete Bogorodice do njene izgradnje proteklo je izvesno vreme. U međuvremenu, nabavljeni su svi paneli i oprema.
„Prijatelj koji je trebalo da postavi solarnu elektranu imao je drugih obaveza i nije mogao da dođe, tako da je prošlo dve-tri godine od nabavke solarne elektrane do njene izgradnje”, otkriva naš sagovornik.
Otkako je 10. marta 2023. solarna elektrana, snage 6 kilovata, priključena na elektromrežu, manastir Presvete Bogorodice nije samo sigurniji što se tiče snabdevanja strujom.
„Solarna elektrana nam je mnogo smanjila račune”, kaže otac Rafailo.
Status kupca-proizvođača u domaće zakonodavstvo uveden je 2021. godine. Prema aktuelnoj regulativi, kupci-proizvođači proizvode struju za sopstvene potrebe u solarnim elektranama, a viškovi koji nastaju npr. tokom sunčanih dana predaju se u elektromrežu.
U našoj zemlji trenutno postoji ukupno oko tri hiljade kupaca-proizvođača, ali njihov broj raste svakog meseca. Dominantna su domaćinstva, a za njima sledi kategorija „Ostali”. Pored deset manastira, ovde se svrstavaju najpre industrijski objekti, njih 119, kao i devet škola i pet vrtića, pokazuje nedavno objavljena analiza udruženja Obnovljivi izvori Srbije.
Prema rečima starešine manastira Presvete Bogorodice, za 18 meseci solarna elektrana je proizvela 8 megavat-časova struje, odnosno oko 450 kilovat-časova na mesečnom nivou.
„Nekada malo više, nekada malo manje. To najviše zavisi od toga koliko je sunčanih dana.”
Uprkos tome što je solarna elektrana na konaku ržanskog manastira tek godinu dana, monasi su uspeli da joj „opipaju puls”, odnosno da utvrde na koji način vremenski uslovi utiču na njenu produktivnost.
„Solarna elektrana stvara energiju i kada je oblačno, ali u manjem kapacitetu zato što nema direktnog sunčevog zračenja”, priča otac Rafailo. „Zimi, kada panele prekrije sneg, solarna elektrana ne radi – paneli treba da budu čisti da bi mogla da se proizvodi energija.”
Manastir Svetog Stefana u Lipovcu jedan je od prvih u Srbiji koji su izgradili solarnu elektranu
Manastir u Visočkoj Ržani jedan je od tri manastira u Eparhiji niškoj koja su se do sada okrenula Suncu u proizvodnji struje – pored manastira Svetog Stefana u Lipovcu i manastira Uspenja Presvete Bogorodice u blizini sela Sukovo kod Pirota.
„Naši manastiri su uvek prednjačili u korisnim inovacijama za čovečanstvo i domaćinstvo”, primećuje otac Evstatije iz manastira u Lipovcu.
Tako je bilo i u slučaju korišćenja Sunčeve energije – upravo su manastiri u Eparhiji niškoj bili među predvodnicima zelene transformacije kod nas.
„Kod nas se potreba za solarnom elektranom javila nekako spontano”, objašnjava otac Evstatije. „Proteklih godina, cene struje su rasle. Naš manastir predstavlja ogroman kompleks – imamo četiri konaka, veliku ekonomiju, hram, prodavnicu, pomoćne zgrade… Samim tim, naši izdaci za struju bili su izuzetno veliki. Štaviše, ti računi su bili su najveći manastirski rashod na godišnjem nivou, što je bio ozbiljan problem.”
Pre desetak godina, manastir u Lipovcu krenuo je u potragu za rešenjem npr. kroz smanjenje potrošnje.
„Međutim, na samom računu na kraju meseca to se ne bi pokazala kao radikalna ušteda”, kaže otac Evstatije.
Prema rečima oca Evstatija, izazov visokih računa za struju manastir u Lipovcu uspeo je da prenebregne zahvaljujući „dobrim i čestitim ljudima predvođenim Miodragom Tomićem i Dragoslavom Pavlovićem”. Oni su sugerisali da se postavi solarna elektrana.
„Pitao sam našeg vladiku Episkopa niškog g. Arsenija da da blagoslov i saglasnost da se uradi projekat da bismo videli kako će to da izgleda i koliko će da košta”, priča otac iz manastira u Lipovcu.
Troškovi za solarnu elektranu bili su previsoki za sam manastir, ali sada su računi za struju između tri i četiri puta niži nego pre
Uprkos iskazanoj volji i trudu svih učesnika, proces nije tekao kao po loju i javile su se prve sitne prepreke i iskušenja.
„Procenjeno je da bi nam zbog veličine imanja bila potrebna solarna elektrana od 40 kilovata, a u tom trenutku, 2021. godine, kilovat je koštao oko hiljadu evra. Kažem: ‘Ako sam ja vas dobro razumeo, to će da bude oko 40 hiljada evra. Mi nemamo taj novac’”, govori otac Evstatije.
Priča naravno ima srećan kraj – manastir u Lipovcu je, uz podrušku stanovništva, pojedinih kompanija i institucija, uspeo da sakupi neophodan iznos.
„Sa velikom radošću i ljubavlju 20. maja te godine organizovali smo donatorski ručak na kojem je bio prisutan i naš vladika Episkop niški g. Arsenije koji je blagoslovio trpezu i zahvalio se tada budućim donatorima koji su se odazvali pozivu”, ističe otac Evstatije.
Onda je usledila prava akcija – došli su radnici i procenili su da je, na osnovu intervala sunčanih sati, idealno da se solarni paneli postave na manastirskoj štali sa kravama. Pored stočarstva, monasi u Lipovcu bave se i zemljoradnjom, uzgojem živine i pčelarstvom kako bi njihovo domaćinstvo postiglo veću samoodrživost.
Posle nekoliko meseci marljivog rada, kako na izgradnji solarne elektrane tako i na samom imanju, došlo je vreme i za jednu svečanost – jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika i ujedno slavu manastira u Lipovcu, Preobražnje Gospodnje, koje se obeležava 19. avgusta.
„Ova prilika svake godine okupi na stotine ljudi, ujutru se održava Sveta Liturgija, a posle se seče slavski kolač, a zatim sledi ručak”, objašnjava otac Evstatije.
Otac Evstatije, manastir u Lipovcu
Te 2021. godine manastir u Lipovcu imao je dodatan razlog za slavlje – puštanje solarne elektrane u rad.
„To je bio najlepši i najsvečaniji trenutak, kruna tog projekta”, priseća se otac Evstatije. „Iako već star i iznemogao, otac Dionisije, jedan od najvećih duhovnika u Srbiji, pritisnuo je dugme i solarna elektrana zaista je radila na Preobraženje Gospodnje. Za pokazanu delatnu ljubav prema svetoj majci Crkvi i pruženu nesebičnu pomoć manastiru Svetog Stefana u Lipovcu, Vladika niški g. Arsenije (Glavčić) uručio je ordene Svetog Romana Đuniškog i Arhijerejske gramate svim priložnicima i dobrotvorima koji su pomogli manastiru Lipovac i izgradnju solarne elektrane.”
Kako navodi otac, to nije označilo finalizaciju poduhvata: radnicima je trebalo još nedelju dana da sve našteluju, a zbog tadašnjih administrativnih prepreka, solarna elektrana je svojim punim kapacitetom počela da radi tek godinu dana kasnije.
Od tada pa do dana današnjeg, postrojenje omogućava manastiru u Lipovcu veću samoodrživost u pogledu snabdevanja strujom, kao i manje račune.
„Sada plaćamo trećinu onoga što smo plaćali pre solarne elektrane. A računajući poskupljenja koja su se u međuvremenu desila, nama bi računi verovatno bili i četiri puta veći od aktuelnih da nismo izgradili solarnu elektranu”, naglašava otac Evstatije.
Prema njegovim rečima, uz postignute uštede, preostali novac može da se uloži u obnovu hrama, restauraciju freskopisa ili podizanje nove zvonare. Otac Evstatije osvrće se i na anegdotu:
„Ranije nam je, kao i svima, jeftina struja bila noću pa su sestre pretežno tada uključivale veš-mašine. To se sada malo promenilo zato što danju dobijamo energiju od Sunca pa smo se privikli na novi raspored pranja, a noću se trudimo da potrošnju svedemo na minimum.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dobar glas o solarnim elektranama proneo se među manastirima iz Eparhije niške, pa je prošle godine i manastir Sukovo, u blizini Pirota, odlučio da ozeleni svoj energetski miks.
U manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, nadaleko poznatom po svojim ukusnim sirevima, postrojenje snage 40 kilovata gradilo se na štali, a ove godine na mlekari još jedno postrojenje snage 10 kilovata. I jedna i druga solarna elektrana su u funkciji, s tim da je veća već ima status kupca-proizvođača, dok je manja u završnoj fazi potpisivanja neophodne dokumentacije.
Prema informacijama koje smo dobili iz Eparhije niške od sekretara Eparhijskog upravnog odbora protojereja Dejana Arsića, registru kupaca-proizvođača trebalo bi da se priključi i manastir Poganovo. Kako on kaže, zbog svih prednosti koje pružaju, i drugi manastiri gde postoje tehničke mogućnosti bi voleli da izgrade solarne elektrane, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava, za sada to ne mogu da priušte.
„Nastojimo da unapredimo svetinje Srpske pravoslavne crkve”, zaključuje otac Evstatije iz manastira u Lipovcu.
Jedno od sredstava u ostvarenju tog cilja manastiri su prepoznali i u solarnim elektranama koje ne samo da poboljšavaju živote manastirskih zajednica, već i pomažu da se utaba put čitave zemlje ka čistijoj proizvodnji struje i boljem stanju životne sredine.
Sveta gora, koja je nadahnula oca Rafaila iz manastira Visočka Ržana na postavljanje solarne elektrane, jedan je od centara pravoslavnog monaškog života od davne 1054. godine. Danas, ovaj prostor na poluostrvu Halkidiki, na severoistoku Grčke, naseljava oko dve hiljade monaha.
S obzirom na to da se Sveta gora nikada nije priključila na grčku nacionalnu elektromrežu, struju su manastiri morali da proizvode samostalno. U prošlosti su se u tom poduhvatu oslanjali isključivo na dizel agregate, a onda se pre nekoliko godina tamo zahuktala svojevrsna energetska tranzicija.
U sklopu sedamnaest od ukupno dvadeset svetogorskih manastira postavljena je 21 solarna elektrana. Ukupna snaga ovih postrojenja iznosi 2,6 megavata. Srpski manastir Hilandar jedan je od tri koja nisu bila uključena u ovaj projekat – započet 2021. godine (pored ruskog manastira Pantelejmon i grčkog manastira Konstamonit).
Težnje ka novom, modernijem energetskom sistemu u Hilandaru zapravo su se rodile mnogo ranije, još 2016, kada je pokrenuta dobrotvorna akcija za njegovo projektovanje i izgradnju.
Hibridno postrojenje, koje čine paneli, snage 200 kilovata, u kombinaciji sa baterijama i dizel agregatima, ovih dana se pušta u rad i pokrivaće tamošnje potrebe za strujom, uključujući i LED rasvetu koja osvetljava manastirske prostorije i predstavlja još jedan zeleni iskorak Hilandara.
Transformacijom proizvodnje energije na Svetoj gori – od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima – smanjuju su emisije gasova koji zagrevaju planetu. Ali koristi idu i dalje od toga: dizel agregati, pored izduvnih gasova, proizvode i veliku buku tako da su solarne elektrane donele veći mir i tišinu u asketski život, a u Hilandaru očekuju i smanjenje troškova za popravke i zamenu dizel agregata koji, prema njihovom svedočanstvu, imaju kratak životni vek usled neprestanog korišćenja.
Naposletku, manje je i zagađenje – što je još jedan bitan aspekt, pogotovo imajući u vidu da je Sveta gora pod Uneskovom zaštitom, te da je, pored kulturnog, istorijskog i umetničkog značaja, karakteriše i bogata priroda.
Portal Klima101 zahvaljuje svima koji su pomogli u pisanju ovog članka.
