Žestoke vrućine koje su pogodile zapadnu i centralnu Evropu krajem juna dodatno su zagrejale okolna mora. Voda je na površini i za preko 5 °C toplija nego što je to inače slučaj za ovo doba godine, pokazuju podaci pomorske službe Kopernikus.
Ako ovih dana letujete na hrvatskoj, crnogorskoj ili albanskoj obali, ovu toplotu mora ste verovatno iskusili na sopstvenoj koži: na mapi Kopernikusa, koja je izrađena kako bi se dočarala temperaturna odstupanja za 29. jun, upravo je Jadran jedno od područja koja su ofarbana u crvene nijanse. Ove boje sugerišu da su temperature mora za nekoliko stepeni veće od tipičnih.
Kako ističu iz Kopernikusa, najveća odstupanja – od približno 6 °C – beleže se u zapadnom delu Sredozemnog mora, posebno u Lionskom zalivu nadomak obale južne Francuske, kao i u Ligurskom i Tirenskom moru duž zapadne obale Italije.
Tamnih crvenih nijansi nije lišen ni sever Evrope: voda je znatno toplija i u južnim delovima Severnog mora i u Baltičkom moru.
Ali crvene morske vode oko Evrope na samom kraju juna samo su deo šire slike…
Tokom nijednog zabeleženog juna, svetski okeani nisu bili topliji nego ovog: Sredozemlje jedno od žarišta u prvoj polovini godine
Prema podacima Kopernikusa, svetski okeani pretrpeli su najtopliji jun u istoriji merenja.
Proteklog meseca, prosečna temperatura okeana, sa izuzetkom polarnih oblasti, dostigla je 21 °C, obarajući prethodne rekorde iz juna 2023. i 2024. godine.
Od početka ove, 2026. godine, temperature na površini mora su konstantno povišene, uz rasprostranjene morske toplotne talase koji su se odrazili na 82% okeana na globalnom nivou. Uz prosečnu temperaturu od 20,94 °C, računajući i junski rekord, bila je to druga najtoplija prva polovina godine za svetske okeane.
Pored centralnih delova severnog Atlantika i ekvatorijalnog Pacifika, kao jedno od žarišta istaklo se Sredozemno more.
„Ovi regionalni signali pružaju jasnu sliku okeana koji se nalazi pod neprekidnim toplotnim stresom”, ocenio je Sajmon Van Genip, vodeći okeanograf u pomorskoj službi Kopernikus.
S obzirom na to da će antropogene klimatske promene i prirodni El Ninjo dodatno zagrejati mora, u nadolazećim mesecima moglo bi da bude oboreno još rekorda.
Prema merenjima Zavoda za hidrometeorologiju u Crnoj Gori, temperature mora u sredu, 1. jula, iznosile su 25 °C u Herceg Novom, Baru i Ulcinju.
More u Hrvatskoj je nešto toplije, pokazuju podaci Državnog hidrometeorološkog zavoda.
Najveće usijanje zabeleženo je na Mljetu, gde je Malo jezero dostiglo ekstremnih 29,7 °C, dok se na otvorenom moru merilo 28,2 °C.
Severni Jadran takođe se opasno približio cifri od 29 stepeni, sa temperaturama u Puli i Crikvenici od 28,8 °C.
S druge strane, najprijatnije za kupanje trenutno je na jugu i udaljenim ostrvima, pa je u Dubrovniku i Komiži izmereno znatno svežijih 24,1 °C, odnosno 24 °C.
Na Hvaru i u Opatiji, Zadru i Šibeniku, temperature mora kreću se između 26 i 27 °C.
Letnje temperature Jadrana su sve više: Nekada je na površini mora bilo oko 25 °C, danas prelazi i 29 °C
Naučnici već decenijama beleže postepeno zagrevanje mora širom Mediterana, uključujući i Jadran, i to ne samo na površini nego i na većim dubinama.
Kako je za naš portal pisala dr Natalija Dunić sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu, od sredine 20. veka do danas zabeležen je porast temperature od 0,5 do 1,5 °C, zavisno od lokacije i dubine. Iako se promene primećuju tokom čitave godine, najizraženije su upravo leti.
Ono što posebno zabrinjava je činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina trend zagrevanja ubrzao: nekada su letnje temperature na površini mora bile oko 25 °C, dok danas često prelaze 27 °C, a sve češće dosežu vrednosti veće od 29 °C u plićim područjima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U doba klimatskih promena, Mediteran je jedan od najbrže zagrevajućih morskih basena na svetu. Jadran je pritom posebno osetljiv jer je plitak, poluzatvoren i pod jakim uticajem rečnih donosa i kopnene klime.
Iako rastuće temperature mora produžavaju sezonu kupanja i nekima prijaju, drugi će reći da je voda „bolesno topla, kao u bazenu”. Ali naš subjektivni osećaj kupanja nije jedini koji se menja – štaviše, iako iskustveno potvrđena, to je verovatno najbezbolnija stavka.
Posledice se osećaju i u kvalitetu mora, turizmu i ribarstvu. Tako će ribari na Jadranu sve češće uloviti ribu lav, invazivnu vrstu iz tropskih krajeva koja se, delom i zahvaljujući zagrevanju mora, odomaćila i raširila u vodama Albanije, Crne Gore i Hrvatske.
Naposletku, priča ne staje na udicama i mrežama… Riba lav ovde nema prirodne neprijatelje i ugrožava lokalne ekosisteme i vrste, a u toplijem Jadranu samo je jedna u moru pretnji.
