„Kako mrzim kad se neko dere dok priča, to narušava moj mir.”
„Batina je iz raja izašla, viđam roditelje koje treba prebiti pred decom.”
„Prosto ne podnosim negativne osobe i lažne moraliste.”
Ovo su samo neki od tvitova napisanih krajem jula kada je u Srbiji bilo izuzetno toplo.
Mada je Tviter i inače poznat kao društvena platforma koja vrvi od negativnog sadržaja, analiza koja je nedavno objavljena u prestižnom časopisu o medicini, The Lancet Planetary Health, pokazuje da je to još izraženije tokom toplotnih talasa, kao i kada temperature odu u minus.
Kada nam je previše toplo, ljutnja je „on” i u oflajn i u onlajn sferi
Drugim rečima, na planeti koja se zagreva, uzavreliji je i temperament: pri ekstremnim temperaturama lakše ćete se zakačiti sa nekim iz svoje okoline. Eksperti već duže ukazuju na povezanost vremenskih prilika i naše podložnosti da započnemo sitne sukobe, ali i krupne svađe – u takoreći realnom životu. Sa napretkom digitalizacije svadljivost, uslovljena ekstremnim temperaturama, preliva se i na virtuelni svet.
A evo i kako smo došli do tih zaključaka…
Naime, naučnici sa Istraživačkog instituta za klimatske uticaje iz Potsdama su pomoću mašinskog učenja analizirali ukupno 4 milijarde tvitova iz 773 grada širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji su postavljeni u periodu od 2014. do 2020.
Za potrebe istraživanja autori su govor mržnje posmatrali kao slučajeve korišćenja diskriminatornog jezika prema osobi ili zajednici na temelju religije, nacionalnosti, roda i drugih identitetskih faktora, što je zvanična definicija Ujedinjenih nacija.
Govor mržnje identifikovali su u otprilike 75 miliona tvitova. Zatim su procenili koliko je njihov broj na dnevnom nivou izazvan porastom ili padom lokalnih temperatura.
Averzija je na Tviteru bila najmanje prisutna pri umerenim temperaturama od 12 do 21 °C – a minimalni procenat onlajn diskriminacije u tom rasponu beleži se od 15 do 18 °C. U danima kada je u proučavanim sredinama bilo znatno hladnije, između -6 i -3 °C, udeo tvitova sa porukama mržnje išao je do 12,5%.
Tviteraši su bili najagresivniji kada je živa u termometru sezala preko četrdesetog podeljka (od 42 do 45 °C) – tada je dolazilo do situacija da skoro svaki četvrti tvit (22%) bude neprijateljski nastrojen i diskriminiše pripadnike određenih identiteta.
„Biti na meti govora mržnje na društvenoj platformi predstavlja ozbiljnu pretnju za mentalno zdravlje ljudi”, naglasila je naučnica Anika Stekameser iz Potsdamskog istraživačkog instituta. „Literatura iz psihologije nam govori da onlajn diskriminacija može pogoršati mentalno zdravlje, pogotovo omladine i marginalizovanih grupa.”
Najmirniji korisnici Tvitera potiču iz okruženja u kojima nema previše kolebanja na Celzijusovoj skali, već su temperature koncentrisane oko lokalnog proseka.
Inače, izvan umerenog temperaturnog opsega nije se samo povećao broj tvitova mržnje, već i ukupna aktivnost na ovoj socijalnoj mreži.
Temperaturni prozor pozitivnih emocija u digitalnom prostoru SAD-a razlikuje se od mesta do mesta i kreće se oko uobičajenog vremena u određenoj klimatskoj zoni. Međutim, kada živa u termometru premaši trideseti podeljak – zastupljenost onlajn mržnje osetno raste svugde bez obzira na socioekonomske razlike kao što je npr. visina zarade i političko usmerenje. Ovo razotkriva nedostatak kapaciteta za prilagođavanje na rastuće temperature.
„Čak i u oblastima sa visokim prihodima gde stanovništvo može da priušti klima-uređaje i druge opcije za ublažavanje efekata toplote, primećujemo skok govora mržnje na društvenoj platformi tokom ekstremno toplih dana. Drugim rečima, postoji ograničenje onoga što ljudi mogu da preduzmu”, istakao je koautor studije Anders Leverman.
Iako je teško utvrditi demografiju internet zlostavljača, u SAD-u je lako mapirati žrtve – crnci i hispano. Studija se poziva na rezultate anketa u kojima je 25% crnačkog stanovništa i 10% pojedinaca španskog porekla navelo da je pretpelo neki oblik onlajn zlostavljanja zbog svoje rase. Dodatno zabrinjava to što upravo oni istovremeno žive na lokacijama koje su prve na udaru vremenskih ekstrema poput uragana i poplava koji u kontekstu klimatskih promena postaju sve češći.
Ipak, očito je da globalno zagrevanje nije samo pretnja po njihove domove i živote – već i po mentalno zdravlje. U posebno izraženoj opasnosti od zlostavljanja na internetu nađu se onda kada temperature izađu iz prethodno navedenog okvira klimatskog komfora.
Isti tim naučnika iz Potsdama prošle godine je ispitivao pojavu diskriminacije na Tviteru tokom jako visokih i niskih temperatura – ali na tlu Evrope. Tom prilikom proučili su 10 miliona tvitova koji sadrže rasizam, od 2012. do 2018, iz ukupno 6 evropskih zemalja. Studija je bila objavljena u časopisu Environmental Research Letters.
Autori su zapazili da je manje rasisitčkog i ksenofobičnog sadržaja postavlja na socijalnu mrežu pri temperaturama od 5 do 11 °C na koje su Evropljani navikli. U narednih 30 godina broj dana izvan ovog okvira klimatskog komfora će se povećati u delovima kontinenta što bi moglo da prouzrokuje da se na internetu rasizam i ksenofobija ispoljavaju u većoj meri.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
(Ne)Očekivan uticaj rastućih temperatura na mentalno zdravlje
Naša planeta je zbog sagorevanja fosilnih goriva toplija za 1,1 °C nego što je to bio slučaj u predindustrijskom razdoblju. Posledice globalnog zagrevanja vidljive su od Japana preko Pakistana do Ujedinjenog Kraljevstva: poplave, suše, uragani, nepodnošljive vrućine.
Ali ne treba da nas brinu samo klimatske nepogode, već i katastrofe koje se dešavaju unutar društva, a produkt su promene klime: na internetu niče mnoštvo malih digitalnih frontova koji narušavaju mentalno zdravlje zlostavljanih, pretežno manjina.
Čak i u slučaju da čovečanstvo zaustavi porast srednje globalne temperature na 2 °C, što je gornja granica u Pariskom sporazumu, izloženost opasnoj toploti biće verovatno za 50-100% veća u tropima, dok će se širom umerenog pojasa uvećati za između 3 i 10 puta. Ovo bi moglo da stvori dodatno razjaren onlajn svet.
Pored očekivanih, velikih i bitnih rezultata energetske tranzicije – klimatska akcija nam može olakšati čak i onlajn život.
