Fotografija: Mazbin / CC-BY-SA-3.0,2.5,2.0,1.0
Budućnost planirane termoelektrane Ugljevik III, snage 700 MW, neizvesna je nakon što je jedna od kompanija koje učestvuju u projektu, Sunningwell International Limited, potvrdila da kineske banke neće finansirati ovaj poduhvat, saopštila je nevladina organizacija Just Finance International. Za postrojenje u gradiću na severoistoku Bosne i Hercegovine još nisu pribavljene sve neophodne dozvole, a sada je upitno da li će uopšte biti obezbeđen novac za njegovu izgradnju.
Vest ide u prilog obećanjima kineskog predsednika Si Đinpinga, iznetim prošle godine, da će njegova zemlja prestati sa finansiranjem energetskih projekata na ugalj u svetu. Kina je do nedavno bila jedan od vodećih finansijera termoelektrana u svetu, pa njena obustava finansiranja predstavlja veliki udarac za planirane projekte, među kojima je i Ugljevik III.
Predstavnici kompanije Sunningwell International Limited oglasili su se povodom teksta o nastavku projekta u Bosni i Hercegovini objavljenog u magazinu The Diplomat.
„Kineska nacionalna elektrotehnička kompanija (CNEEC) i kompanija Sunningwell International Limited potpisale su za Ugljevik ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji, a prvobitno je smatrano da projekat mogu da finansiraju kineske finansijske institucije. Ipak, nakon odluke kineskih lidera o prestanku finansiranja termoelektrana na ugalj u inostranstvu, CNEEC nas je informisao o tome. Od tada smo u potrazi za alternativnim izvorima finansiranja projekta”, navodi se u mejlu.
Sunningwell International Limited je u tom obraćanju takođe naglasio da se priprema i projektovanje termoelektrane Ugljevik III vrši u skladu sa najnovijim direktivama Evropske unije, kao i da izabrana tehnička i tehnološka rešenja, pogotovo na polju emisija i efikasnosti, ispunjavaju evropske standarde. U strateškom partnerstvu učestvuje i kompanija Comsar u vlasništvu ruskog milijardera Rašida Sardarova koji posluje u oblasti nafte i gasa.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Konačna propast planova o izgradnji Ugljevika III?
Aktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su saznanje o odstupanju kineskih banaka iz izgradnje termoelektrane Ugljevik III zbog više razloga, ali najpre zbog mogućih negativnih posledica investicije na Republiku Srpsku i čitavu zemlju, ali i kršenja zakona.
Bosna i Hercegovina nalazi se među zemljama koje imaju najveću proizvodnju električne energije iz uglja po glavi stanovnika u Evropi, i to u doba kada mnoge vlasti širom sveta okreću leđa ovom prljavom energentu kako bi poboljšale kvalitet vazduha, smanjile oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte i doprinele boljem zdravlju svojih građana.
Energetska zajednica je zemlji u januaru 2021. godine uvela ponovne sankcije zbog ocene tog tela da Bosna i Hercegovina vodi politiku suprotnu težnjama Evrope ka dekarbonizaciji.
Da li će onemogućen pristup kineskim finansijama zaista značiti konačnu propast planova o izgradnji Ugljevika III i otvaranje puta ka obuhvatnijoj energetskoj tranziciji na obnovljive izvore u Bosni i Hercegovini, ostaje da vidimo.