Zagađenje vazduha može da poveća rizik od demencije

Zbog starenja svetske populacije očekuje se da će se broj ljudi sa demencijom uvećati skoro tri puta do sredine veka, sa više od 50 miliona u 2020. godini na više od 150 miliona. I do 40% ovih slučajeva potencijalno je povezano sa promenljivim faktorima rizika kao što je aerozagađenje.

Nova meta-analiza, koju je sprovela Škola javnog zdravlja Univerziteta Harvard, pokazuje da izloženost sitnim zagađujućim česticama PM 2,5 u vazduhu može da poveća opasnost od razvoja demencije.

„Ovo je veliki korak u obezbeđivanju efektivnih podataka za regulatorna tela i lekare na klinikama kada je u pitanju razumevanje stanja literature o ovoj veoma bitnoj zdravstvenoj temi”, kazao je vodeći autor, profesor Mark Vajskof.

Prema njegovim rečima, rezultate mogu da koriste organizacije kao što je Agencija za zaštitu životne sredine koja u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno razmatra pooštravanje graničnih vrednosti PM 2,5 čestica. „Naši nalazi podržavaju značaj takve mere iz perspektive javnog zdravlja.”

Demencija se odnosi na širok dijapazon moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja, svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu. Drugi česti simptomi uključuju emotivne probleme i poteškoće sa govorom. Tokom 2019. demencija je bila sedmi vodeći uzrok smrti među svim starosnim grupama na globalnom nivou.

Istraživači su pregledali više od 2.000 studija. Među njima su identifikovali ukupno pedeset jednu koja se bavila procenom veze između zagađenja vazduha i demencije. Sve su objavljene u poslednjih deset godina. S obzirom na to da je u mnogima izmeren visok stepen pristrasnosti, naposletku je šesnaest istraživanja ispunilo kriterijume za meta-analizu.

Čak i kada je godišnja koncentracija PM 2,5 čestica ispod aktuelnih standarda u Sjedinjenim Američkim Državama, a koji iznose 12 μg/m³, primećeno je da udisanje takvog vazduha može da se poveže sa demencijom.

Sa druge strane, prag tolerancije zagađenja PM 2,5 česticama u Srbiji je mnogo labaviji, godišnja granična vrednost je 25 μg/m³. Ona je tokom 2021. prekoračena na 10 od ukupno 28 stanica na kojima su vršena merenja, dok je najniža zabeležena u celoj zemlji bila čak 15 μg/m³, što i dalje izlazi iz okvira koji su propisani u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na temelju studija sa aktivnim utvrđivanjem slučajeva, autori meta-analize proračunali su da rizik od razvoja demencije raste za 17% sa svakim povećanjem godišnje koncentracije PM 2,5 čestica za 2 μg/m³.

Uprkos tome što su im bili dostupni ograničeni podaci, naučnici su takođe otkrili vezu između demencije i azot-oksida (5% veći rizik na svakih 10 μg/m³ povećanja godišnje koncentracije) i azot-dioksdida u vazduha (2% veći rizik na svakih 10 μg/m³ povećanja godišnje koncentracije).

Naposletku, naglašava se da je zagađenje vazduha i dalje manji faktor rizika za demenciju u odnosu na pušenje, pa čak i obrazovanje. Međutim, s obzirom na rasprostranjenost aerozagađenja, zdravstvene posledice na stanovništvo mogle bi da budu veoma velike.

Nedavno istraživanje, predvođeno Univerzitetom Monaš iz Australije, otkrilo je da skoro nigde na planeti vazduh nije bezbedan.