Escape roomovi predstavljaju vid zabave čija popularnost raste širom sveta. Timovi između dva i šest članova „zarobljeni” su u tematskim prostorijama – iz njih beže tako što pronalaze izlaz rešavajući različite zadatke i oslanjajući se na logiku, kreativno razmišljanje i timski rad. Igra obično traje oko sat vremena.
Upravo su escape roomovi pomogli istraživačima, predvođenim prestižnim Univerzitetom u Kembridžu, da u novoj studiji otkriju: kako zagađenje vazduha pogoršava performanse jednog tima?
Povrh toga što se na ovakva mesta odlazi na rođendanske zabave ili u svrhe razonode sa društvom, među posetiocima se nalaze i grupe ljudi koji rade zajedno (najčešće u korporacijama), a koje u escape roomovima organizuju tzv. team building, skup aktivnosti sa ciljem osnaživanja komunikacije među kolegama.
Timovi igraju ključnu ulogu u prevazilaženju složenih društvenih izazova kao što je klimatska kriza tako što razvijaju inovativne čiste tehnologije. Ipak, uticaj udisanja zagađenog vazduha na njihovo nerutinsko rešavanje problema i dalje nije dobro istražen.
S tim na umu, naučnici iz Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske analizirali su 15 hiljada igara iz escape roomova u Londonu koje su odigrane u periodu od 2018. do 2022. Podatke o kvalitetu vazduha dobili su sa 16 mernih stanica u gradu.
Zaključak je sledeći:
- Tokom dana sa visokim aerozagađenjem, timovima je trebalo u proseku 5% vremena više kako bi rešili analitičke zadatke koji zahtevaju veštine saradnje analogne onima koje su potrebne na savremenom radnom mestu.
Ovo usporavanje dešavalo se samo kada je kvalitet vazduha bio veoma loš. Takvo stanje je učestalo u mnogim zemljama u razvoju, kao i u Srbiji gde između ostalog čak devet gradova beleži veće zagađenje sitnim česticama PM 2,5 od najzagađenijih gradova u Evropskoj uniji.
Čestice PM 2,5 su samo jedan od analiziranih polutanata pored ugljen-monoksida, sumpor-dioksida i azot-dioksida. Sva četiri zagađivača vazduha u velikoj meri odrazili su se negativno na timske performanse.
Kako naglašavaju sa Kembridža, zanimljivo je da je zagađenje vazduha ugljen-monoksidom i sumpor-dioksidom bilo pogubno po efikasnost timova u escape roomovima čak i na znatno nižim nivoima u odnosu na one koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
„Mnoge zemlje sa niskim i srednjim prihodom suočavaju se sa mnogo većim nivoom zagađenja koje bi eventualno moglo da bude prepreka ekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva”, navodi se u analizi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naposletku, nije samo naša produktivnost na udaru aerozagađenja, već je ono odgovorno i za pojavu brojnih bolesti, a u najtragičnijim slučajevima košta osobu i života.
Od ranije se zna da zagađen vazduh takođe urušava i naše mentalno zdravlje tako što povećava rizik od pojave depresije i anksioznosti. Ali nedavno objavljeno istraživanje dodatno rasvetljava ozbiljnost situacije.
Na temelju podataka sa oko 1.400 mernih stanica širom Kine, istraživači su zaključili da stope samoubistava skaču kada kvalitet vazduha opadne.
