Više od 99% naučne zajednice saglasno je da su ljudske aktivnosti počev od industrijske revolucije većinski izazvale aktuelne klimatske promene, što znači da je konsenzus koji vlada u naučnim krugovima tim povodom skoro jednak konsenzusu povodom evolucije ili tektonike ploča.
Tim istraživača sa prestižnog američkog univerziteta Kornel ispitao je stav naučnika kroz pretragu ključnih reči u ukupno 88.125 hiljada recenziranih naučnih radova o klimi, pisanih na engleskom jeziku i objavljenih u periodu od 2012. godine do novembra 2020.
Istraživači su identifikovali samo 31 naučni rad, u kojem je zauzet implicitan ili eksplicitan skeptični stav kada je reč o značajnom doprinosu ljudi klimatskim promenama.
Prema njihovim proračunima, autori čak 99,97% naučnih radova dominantan razlog za post-industrijske klimatske promene pripisuje emisijama gasova s efektom staklene bašte nastalim kao plod ljudskih aktivnosti.
Rezultati studije objavljeni su u naučnom časopisu Environmental Research Letters i slažu se sa Šestim IPCC izveštajem u kojem se navodi da „ne postoji nikakva sumnja da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemljište”.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Da li je javnost u dovoljnoj meri upoznata sa mišljenjem naučnika?
Stav naučne zajednice povodom pitanja Da li su, ili ne, ljudi izazvali klimatske promene modernog doba? veoma je bitan za društvo u celosti. Ukoliko postoji ikakva sumnja naučnika u to da smo u ogromnoj meri doprineli tom problemu, posledično će oslabiti naša akcija na polju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Novo istraživanje predstavlja pomak u odnosu na 2013. godinu kada je 97% naučnih radova, objavljenih u periodu od 1990. do 2012. godine, zalagalo tezu o odgovornosti ljudi za promenu klime.
Tadašnji rezultati odjeknuli su u medijima, podignuvši globalnu svest o postojanju naučnog konsenzusa o ulozi emisija gasova sa efektom staklene bašte u klimatskim promenama.
Uprkos tome, čini se da javnost i političari i dalje nisu dovoljno upoznati sa sigurnošću stručnjaka u antropogeni uticaj na klimatske promene. To je vidljivo i na primeru Sjedinjenih Američkih Država. Da li zbog višedenijskih kampanja industrije fosilnih goriva u cilju zavaravanja stanovnika o stvarnom poreklu klimatskih promena ili nečeg drugog, samo 27% odraslih Amerikanaca 2016. godine reklo je veruje da su se gotovo svi naučnici složili da poreklo klimatskih promena leži u ljudskim aktivnostima (Pew Research Center).
Nova saznanja o gotovo apsolutnom slaganju naučne literature osporavaju argumente onih koji iz neznanja ili želje da obmanu javnost tvrde da među naučnicima i dalje postoji debata, koja zapravo ne postoji. Ili rečima predvodnika studije Marka Lajnasa: „Ovo bi trebalo da bude zaključna reč.”
